Без обзира на то што кампања за изборе за Европски парламент који ће се одржати 25. маја званично почиње данас, у Бугарској је она већ одавно стартовала. О предстојећим изборима почело се причати још за време масовних грађанских протеста против кабинета Пламена Орешарског прошлог лета. Тада политички аналитичари нису искључили могућност одржавања избора „2 у 1“. И без обзира на то што ћемо 25. маја изаћи на биралишта како бисмо изабрали европске посланике, предизборне кампање у које су кренуле бугарске странке преломљене су кроз призму националних тема. Политиколог Димитар Аврамов прати политичке дебате везане за изборе у осталим европским земљама где је такође запазио појаве сличне онима у Бугарској, дакле, националне теме доминирају над европским темама.
„Као и обично, правићемо се да гледамо у правцу Европе, а говорићемо о нашим проблемима. Дакле, искористићемо европске изборе као повод да још једном прочешљамо тему ко треба, а ко не сме да добије власт у Бугарској. То су показали и резултати испитивања јавног мњења. Нешто више од половине испитаника рекло је да су избори за ЕП својеврсни тест за владу Орешарског. У политици сваки избор представља тест поверења грађана у власт, стога нема ничег необичног и ванредног у расположењу грађана.“
Кампања за европске изборе као да је покренута да би се решили неки свакодневни проблеми, констатује Димитар Аврамов и додаје да се на политичким дебатама углавном разматрају проблеми озлојеђених људи, грађана нижег друштвеног статуса, као и оних који имају нерешене проблеме свакодневног живота. Димитров критикује политичку елиту Бугарске што не разматра могућности изналажења решења која би побољшала живот грађана. На овај начин популизам све више узима маха. Други разлог за то је да је и даље отворено питање хоће ли се одржати превремени парламентарни избори као последица избора за Европски парламент?
„Не верујем да ће бити превремених избора као резултат европских избора, јер без обзира на то какав ће бити резултат Бугарске социјалистичке партије на изборима, укупни резултат политичких партија које сачињавају парламентарну већину биће врло добар. Моја субјективна оцена која је заснована на реалности, а не на жељама ко да задобије власт, јесте да у Бугарској није било реалних разлога за одржавање превремених избора. Предизборна кампања за европске изборе спроводи се на националном нивоу не само у Бугарској. Нажалост, у условима тешке економске рецесије на коју се посебно Западноевропљани нису навикли, запажају се трендови који су још више забрињавајући. У неким старим земљама чланицама ЕУ каква је Велика Британија, осећа се озбиљан притисак за редефинисање европских споразума и промену поретка у Европи. Због тога ће једна од највећих интрига на овим изборима бити резултат националиста које у Бугарској заступа парламентарна странка „Атака“.
Оно што не можемо да проценимо јесте да ли је део њених бирача разочаран партијом и преоријентисао се на другу странку, или у социолошким истраживањима они једноставно крију своје симпатије, јер се последњих месеци лидери партије „Атака“ понашају више као хулигани него као националисти. Ако читате интервјуе руководилаца европских формација које се сматрају националистичким, видећете да они постављају легитимна питања као што су слободно кретање људи у ЕУ, док се партија „Атака“ бави примитивним скандалима.“
Слично понашање ове странке која подржава владу несумњиво ће утицати на резултате избора за Европски парламент у Бугарској. Међутим, од огромног значаја је и излазност на изборе. Према социолошким истраживањима, на биралишта 25. маја ће сигурно изаћи половина грађана са правом гласа. Није мали део испитаника који отворено изјављују да себе не сматрају довољно информисаним о том питању и зато не би гласали за европске посланике, коментарише Димитар Аврамов:
„Сматрам да је бугарско друштво информисано о дешавањима у Европи и значају предстојећих избора. Међутим, европске институције и ЕУ су прилично сложен систем који већина људи не разуме. Моје је мишљење да то није питање само за Бугарску и зато је сасвим нормално да свако буде мотивисан за решавање проблема који су њему најближи, да буде под утицајем локалних питања и личности или да се занима за унутарполитички дневни ред. А то није нешто што нас треба да изненађује.“
Превеле: Ајтјан Делихјусеинова, Марина Бекријева
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..
Народно собрање Бугарске, на рекордно дугом заседању, које је почело пре 18 дана, поново није успело да изабере председника Парламента. У седмом..
Партија „Настављамо промену” (НП) затражила је оставке двојице својих посланика, Данијела Лорера и Јавора Божанкова, због тога што нису подржали..
Лидер покрета „ДПС – Нови почетак“ Дељан Пеевски изјавио је да је спреман да преузме премијерску функцију ако његова странка добије поверење грађана...