Без обзира на то што кампања за изборе за Европски парламент који ће се одржати 25. маја званично почиње данас, у Бугарској је она већ одавно стартовала. О предстојећим изборима почело се причати још за време масовних грађанских протеста против кабинета Пламена Орешарског прошлог лета. Тада политички аналитичари нису искључили могућност одржавања избора „2 у 1“. И без обзира на то што ћемо 25. маја изаћи на биралишта како бисмо изабрали европске посланике, предизборне кампање у које су кренуле бугарске странке преломљене су кроз призму националних тема. Политиколог Димитар Аврамов прати политичке дебате везане за изборе у осталим европским земљама где је такође запазио појаве сличне онима у Бугарској, дакле, националне теме доминирају над европским темама.
„Као и обично, правићемо се да гледамо у правцу Европе, а говорићемо о нашим проблемима. Дакле, искористићемо европске изборе као повод да још једном прочешљамо тему ко треба, а ко не сме да добије власт у Бугарској. То су показали и резултати испитивања јавног мњења. Нешто више од половине испитаника рекло је да су избори за ЕП својеврсни тест за владу Орешарског. У политици сваки избор представља тест поверења грађана у власт, стога нема ничег необичног и ванредног у расположењу грађана.“
Кампања за европске изборе као да је покренута да би се решили неки свакодневни проблеми, констатује Димитар Аврамов и додаје да се на политичким дебатама углавном разматрају проблеми озлојеђених људи, грађана нижег друштвеног статуса, као и оних који имају нерешене проблеме свакодневног живота. Димитров критикује политичку елиту Бугарске што не разматра могућности изналажења решења која би побољшала живот грађана. На овај начин популизам све више узима маха. Други разлог за то је да је и даље отворено питање хоће ли се одржати превремени парламентарни избори као последица избора за Европски парламент?
„Не верујем да ће бити превремених избора као резултат европских избора, јер без обзира на то какав ће бити резултат Бугарске социјалистичке партије на изборима, укупни резултат политичких партија које сачињавају парламентарну већину биће врло добар. Моја субјективна оцена која је заснована на реалности, а не на жељама ко да задобије власт, јесте да у Бугарској није било реалних разлога за одржавање превремених избора. Предизборна кампања за европске изборе спроводи се на националном нивоу не само у Бугарској. Нажалост, у условима тешке економске рецесије на коју се посебно Западноевропљани нису навикли, запажају се трендови који су још више забрињавајући. У неким старим земљама чланицама ЕУ каква је Велика Британија, осећа се озбиљан притисак за редефинисање европских споразума и промену поретка у Европи. Због тога ће једна од највећих интрига на овим изборима бити резултат националиста које у Бугарској заступа парламентарна странка „Атака“.
Оно што не можемо да проценимо јесте да ли је део њених бирача разочаран партијом и преоријентисао се на другу странку, или у социолошким истраживањима они једноставно крију своје симпатије, јер се последњих месеци лидери партије „Атака“ понашају више као хулигани него као националисти. Ако читате интервјуе руководилаца европских формација које се сматрају националистичким, видећете да они постављају легитимна питања као што су слободно кретање људи у ЕУ, док се партија „Атака“ бави примитивним скандалима.“
Слично понашање ове странке која подржава владу несумњиво ће утицати на резултате избора за Европски парламент у Бугарској. Међутим, од огромног значаја је и излазност на изборе. Према социолошким истраживањима, на биралишта 25. маја ће сигурно изаћи половина грађана са правом гласа. Није мали део испитаника који отворено изјављују да себе не сматрају довољно информисаним о том питању и зато не би гласали за европске посланике, коментарише Димитар Аврамов:
„Сматрам да је бугарско друштво информисано о дешавањима у Европи и значају предстојећих избора. Међутим, европске институције и ЕУ су прилично сложен систем који већина људи не разуме. Моје је мишљење да то није питање само за Бугарску и зато је сасвим нормално да свако буде мотивисан за решавање проблема који су њему најближи, да буде под утицајем локалних питања и личности или да се занима за унутарполитички дневни ред. А то није нешто што нас треба да изненађује.“
Превеле: Ајтјан Делихјусеинова, Марина Бекријева
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план реформе оружаних снага, који обухвата значајне промене у копненој војсци, морнарици и ваздухопловству...
На конференцији за новинаре одржаној у Парламенту, Дејан Николов, председник софијског огранка странке „Препород“, објавио је да по прорачунима његове странке број купљених гласова износи између 400.000 и 500.000. Према статистичкој анализи одступања..
На почетку редовног заседања Владе, привремени премијер Димитар Главчев упутио је позив за формирање владе. Према његовим речима, „то је најдиректнији пут да се руководимо интересима народа“. Главчев је истакао да привремена влада није..