Хладно пролеће донело нам је не само обилне кише, него и обилне економске прогнозе, свака од њих са претензијом да апсолутно тачно представља блиску будућност економије Бугарске до краја године. И поред различитих нијанси и различитог степена обазривости и несигурности у погледу будућности, све прогнозе – и домаће, и међународне, говоре о предстојећем оживљавању и расту бугарске економије. Свакако, не до просечног светског нивоа од 3.6% (према Међународном монетарном фонду) и 3.4% (према Организацији за економску сарадњу и развој), али ипак осетније од регистрованог прошле године скромног постигнућа од око једног процента. И скоро двоструко од предвиђеног просечног раста за земље еврозоне од око 1.2%.

Сезона макроекономских предвиђања за Бугарску је стартовала, како ваља и како се могло очекивати, најављеним од Министарства финансија вредностима основних економских показатеља за земљу. И пошто је то Министарство убеђено у правилност своје политике, његова прогноза је најоптимистичнија у поређењу са уследелим објављеним од стране Међународног монетарног фонда, Европске комисије, Светске банке, Европске банке за обнову и развој, невладиних организација, па чак и појединих банака. Толико оптимистичка да надмашује и прошлогодишња очекивања самог Министарства, која су на његов предлог унета у буџет за 2014. г. И заиста, уместо раста БДП-а од 1.8%, овог пролећа Министарство већ говори о 2.1%. Скоро сличан је и став аналитичара једне велике аустријске банке која послује и у Бугарској, који очекују раст бугарске економије од 2%. То свакако одговара и њиховим пословним интересима. Друга банка - Европска банка за обнову и развој, такође је блиска овим бројкама, јер из њене централе у Лондону прогнозирају раст од 1.9%. Умеренији и опрезнији су стручњаци Светске банке и Европске комисије, а непосредно иза њих су највећи песимисти из вашингтонског Међународног монетарног фонда. Док банка и комисија очекују раст БДП-а за ову годину од 1.7%, прогноза Фонда је за пола процената нижа од оне бугарског министарства финансија и обећава свега 1.6%.

Осим инфлације, буџетског дефицита и јавног дуга, други кључни показатељ стања и будућности националне економије је ниво незапослености, при чему тај показатељ у ствари забрињава у највећој мери и све остале државе Европске уније. Независно од предвиђеног раста бугарске економије, сви посматрачи, у том броју и домаће Министарство финансија, сматрају да се ове године он неће знатно побољшати у Бугарској и износиће око 13%, што је висока бројка за већи део чланица Европске уније. Али највећи оптимисти очекују да се он смањи са 13% на око 12.5%.

Да ли ће се све ове макроекономске прогнозе обистинити и која ће бити најближа стварности, сазнаћемо када буду објављени статистички подаци за 2014. г. Први су већ постали јасни и они сведоче о скромном расту БДП-а од 0.2% у првом кварталу године. А да ли ће то бити довољно за постизање очекиваних годишњих нивоа зависи и од веома непредвидивог и несигурног међународног окружења, у којем се развија бугарска економија. Довољно је да се с тим у вези сетимо претње по стабилност енергетских испорука због кризе у Украјини и рецесије руске економије.

Превод: Александра Ливен