До 26. маја у Софијској градској уметничкој галерији представљен је истраживачки пројекат теоретичара уметности Красимира Илијева под називом „Облици отпора (1944-1985. г.)“. Он разматра историјске и уметничке процесе у доба комунизма и приказује интелектуални отпор неких бугарских сликара систему и догмама социјалистичког реализма. Изложба прати начин на који су ликовни уметници изразили свој однос према новој политичкој стварности везаној за успостављање просовјетске власти 1944. године у Бугарској.
Она је покушај да се исприча о непознатим, прећутаним или непопуларним чињеницама из историје домаће ликовне уметности на тему отпора који неки сликари пружају покушајима да буду идеолошки усмеравани и на тај начин деформисани као ствараоци. У настојању да наметну метод социјалистичког реализма под утицајем совјетске идеологије и пропаганде, тадашњи културтрегери су их оптужили за формализам. Посебно тешко је било првих 12 година управљања нове власти када је она диктирала уметницима шта и како да сликају. Већ у њеним првим данима, у септембру 1944. године део најпознатијих сликара је ухапшен. Већина осталих су се одушевљено или из чисто меркантилних разлога укључили у пропагандне кампање нове власти. У салама Софијске градске уметничке галерије могу се видети досијеи и протоколи који, према Красимиру Илијеву, помажу посетиоцима да боље разумеју овај период у историји бугарске ликовне уметности, као и да сазнају више о репресијама, забранама и тешкоћама кроз које су пролазили ствараоци и њихова дела која су одраз уметничких, политичких и духовних прилика времена у коме су настала.
На изложби су приказани радови четрдесетак аутора који су у њима изразили своје унутрашње противљење и бол због тога што су били приморани да се повуку из културног живота земље и да се растану са својом публиком.
„На пример, Кирил Петров који је био изложен беспоштедној критици, вратио се у своје родно село, али је у овом тешком времену тамо нашао стваралачку инспирацију и реализовао своје невероватне идеје“, рекао је Красимир Илијев.
У периоду између 1947. и 1956. године идеолошка машина je радила пуном паром, због чега су многи талентовани сликари приморани да одустану од стваралаштва. Васил Бараков, Илија Бешков и Владимир Димитров-Мајстора су у једном тренутку престали да сликају. Као што су различите животне судбине, тако су различити и облици отпора. Борис Денев се такође не уклапа у каноне социјалистичког реализма. Искључен је из Савеза бугарских сликара и не учествује у уметничком животу. Иако је послат у код нас највећи концентрациони логор за противнике комунистичког режима „Белене“, сликар Петар Бајчев није изневерио своје принципе и идеје и насликао је портрете логораша. Христо Јавашев иЉубомир Далчев су побегли у иностранство. Најчешћи облик отпора била је самоизолација. Уметници Кирил Петров, Лика Јанко и Галин Малакчијев су у различитим периодима капсулирали своје стваралаштво. Други, као што су Иван Георгијев-Рембрант и Евгенија Воденичарова дуги низ година су остали у групи непознатих сликара. Једино сликар Генко Генков је отворено говорио против власти. 60-их, 70-их и 80-их година, када је ситуација постала „ведрија“, било је и „срећника“ попут Златја Бојаџијева, Атанаса Пацева, Димитра Казакова, а касније и Ангела Станева и Зијатина Нуријева који су успели да „легализују“ свој отпор. Крајем 80-их година настала су дела Рајка Алексијева и Александра Добринова.
Један од акцената изложбе „Облици отпора (1944-1985.)“ је надреална слика „Лоботомија“ уметника аматера Ивана Петкова која метафорички приказује како идеологија човека лишава права критичког мишљења и критичког погледа на друштво и свет. У једном свету у којем је и најмања различитост жигосана као опонирање власти, сликари су се борили да сачувају самосвојност и самосталност сопствене уметности наспрам моралне нормативности. Посетиоци изложбе су у прилици да кроз уметничка дела и документе дођу у додир са истином о овом времену у којем су страдали многи уметници. По речима Красимира Илијева, „многи од њих долазе више пута, гледају, размишљају и доживљавају слике.“
Изложба „Облици отпора (1944-1985.)“ је праћена каталогом и дискусијама о овом историјском периоду и његовом утицају на праксу у области ликовне уметности, књижевности и филма. Организују се пројекције документараца који сведоче о драматичним догађајима у периоду после 9. септембра 1944. године.
Уредила и превела: Марина Бекријева
Фотографије: Софијска градска уметничка галеријаФакултет ликовних уметности Великотрновског универзитета „Св. Ћирило и Методије“ обележава 50 година постојања изложбом која обједињује дипломске радове студената и дела активних професора универзитета из старе бугарске престонице. Ова изложба..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..