Свако путовање почиње првим кораком. Ако је реч о путовању према себи, не бојте се да уђете у лавиринт! На излазу вас очекују растерећење, трансформација, тиховање.
“CREAtorium – Лавиринт у лавиринту” је позоришни перформанс коме се приступа на интиман начин, а током којег је све могуће. Гледалац не посматра сцену пасивно него креира артистичко дело заједно са глумцима. Ако им се препусти на вољу, доживеће узбудљиву авантуру да изгуби себе и да се потом опет нађе у Лавиринту бескрајних могућности.
Овај сусрет приређује Позориште чула у Софији – истраживачка лабораторија која режира представе у неуобичајеним просторима какви су запуштене фабрике, музеји, тржни центри или пак негде усред природе. У њима су класичне улоге драмског писца и редитеља расплинутих граница, а елементи приче настају у току колективног креирања. CREAtorium се игра у Националном дворцу културе, али не на некој од постојећих сцена него између спратова, у ходницима, на степеништима која воде у тајновите просторе. Уласком у чулни лавиринт спољни свет нестаје и сваким следећим кораком осећај садашњости и прошлости, себе и других, пребивања овде или негде другде постепено се мења.
Шта се још може рећи за чулно позориште и по чему се оно одликује од традиционалног, објашњава Златина Толева, организатор и глумица.
Разлика је прилично велика – у традиционалном позоришту публика је непокретна, ушушкана у мраку дворане, анонимна – она посматра оно што се догађа на сцени. Док је у лавиринту чула публика главни актер. Она се креће, контактира са глумцима, а од ње се очекује да нађе свој лични пут кроз лавиринт. Она није пасиван учесник, већ активан сустваралац.
Сваки гледалац доживљава на свој начин ову авантуру испуњену чулним осећањима – слуха, вида, додира, мириса, укуса.
Он је слободан да крене у дуго путовање кроз лавиринт, да уђе у мрак своје душе и ума што би активирало његова чула, те би почео да осећа разне мирисе и допустио да га они воде. То је интиман доживљај који је за свакога различит.
Златина Толева додаје да се у свакој представи појављује толико сижејних линија, колико је и људи у лавиринту. Једноставно речено представа се одиграва на унутарњем екрану свести и побуђује асоцијације и успомене, индивидуалне за сваког учесника.
Свако извлачи своју причу, искуства и доживљаје, каже Златина Толева. Каква ће бити порука сваког појединца зависи од тога на које ће провокације најснажније реаговати. Лавиринт чула је позив да напустимо властите границе удобности, познати свет и да покушамо да откријемо докле можемо да стигнемо и научимо нешто ново о себи. Циљ нам је да створимо услове у којима би публика имала поверење у нас и постала би отворенија за нове доживљаје. Тако ће она скренути са утабаних стаза, аутоматског реаговања и рада по инерцији. У позоришту чула где не знамо шта нас очекује, где је све ново и непознато, много је лакше да постанемо свеснији садашњег тренутка и свега што нам се догађа у том моменту.
Кључна реч у свему томе је „доживљавање”.
Уосталом позориште чула је древна пракса коју је у Европу пренео колумбијски антрополог позоришта Енрике Варгас. Код нас је први пут демонстрирана 2006. г. захваљујући његовом ученику – велшком редитељу и истраживачу Јуану Бриоку, који је превео прву групу бугарских глумаца кроз лавиринт чула. Он је приредио низ сличних перформанса и социјално-артистичких пројеката уз помоћ различитих уметника – глумаца, редитеља, сликара, сценографа, музичара, па чак и психолога.
Превод: Ана АндрејеваФакултет ликовних уметности Великотрновског универзитета „Св. Ћирило и Методије“ обележава 50 година постојања изложбом која обједињује дипломске радове студената и дела активних професора универзитета из старе бугарске престонице. Ова изложба..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Бугарски филм „Стадо“, у режији Милка Лазарова, проглашен је за најбољи филм у међународној такмичарској селекцији 30. Међународног филмског фестивала у..