Скоро 300 милиона људи у свету пише ћирилицом. То су Словени из југоисточне Европе, Руси, Украјинци, Белоруси, на десетине несловенских народа у Русији – кавкаских, сибирских, далекоисточних, као и бивших средњоазијских совјетских република и Монголије. То показује груба рачуница водећих словенских филолога. Бар 50 језика користи или је некада користило ћирилицу. Тренутно Бугарска је једина земља ЕУ у којој се користи ћирилично писмо. Наш културни допринос са 30 слова је неспоран пошто су до 2007. године у елитном клубу постојала само два писма – латинично и грчко. На ранг-листи абецеда ћирилица се налази одмах иза латинице.
То ми пада на памет док путујем према данас малом насељу Плиски – некадашњој првој престоници Бугарске (681-893 године). Мој циљ је да завирим у културно-историјски комплекс „Двориште ћирилице“ који је јединствен не само за Бугарску него и за цео свет.
Полако отварам тешку капију на којој су исписане речи кана Омуртага који је владао од 814. до 831. године: „Ту ће бити Бугарска“. Двориште је препуно посетилаца, а међу њима је и иницијатор стварања овог храма писма Карен Алексањан. Он је Јермен из Јеревана, али већ 20 година живи у Бугарској. По образовању је филолог, а познат је као ревносни поборник очувања хришћанских вредности. На његову идеју ћирилична слова у боји цигле висока више од 2 метра израдило је у Јерменији 12 јерменских вајара, а затим су она довезена у Бугарску. Свако од слова постављених на травнатој површини својом орнаментиком упућује конкретну поруку.
У пратњи Карена Алексањана кренули смо у шетњу „Двориштем ћирилице“:
„Слова нису по абецедном реду. Тачно испред улаза њиме је исписана реч Плиска. Тиме желимо подсетити да је снагом одлуке бугарског кнеза Бориса I – Покрститеља који је земљом управљао у периоду од 852. до 889. године ћирилица проглашена службеним писмом. Бугарска је прва земља која је то учинила. Из тог разлога је и музеј ћирилице формиран управо у граду Плиски, првој бугарској престоници. Идеја је била промовисати писмо и културу хришћанства. Ћирилица је настала као црквенословенско писмо, а Бугарска је прва словенска држава која је хришћанство прихватила као званичну религију, а ћирилицу – као своје писмо.„
Параклис Св. Бориса I – Покрститеља који се налази на крају дворишта одише великим поштовањем према раду Покрститеља и ујединитеља Бугара. Он није велик, али својим каменим зидовима, изрезбареним олтаром и иконом кнеза свеца одмах привуче пажњу. С десне стране врата параклиса налази се хачкар /камена плоча са уклесаним крстом карактеристична за јерменску хришћанску уметност/ на којем је на јерменском језику исписано: "Овај хачкар је постављен у знак величања бугарског народа поводом 1.150 година од Покрштења".
„Имамо галерију која кроз дела бугарских сликара приказује историју ћирилице. Теме свих слика су из житија Св. Климента Охридског и научних радова о том периоду историчара проф. Пламена Павлова. Основне слике израдили су доц. Иван Узунов, руководилац Катедре сликарства Универзитета у Великом Трнову, млада сликарка Михаела Михајлова и Валентин Голешeв.
„Двориште ћирилице“ је живо. Крајем године овде ђаци прваци из различитих градова – Шумена, Варне, Русеа добијају своја сведочанства о завршеном првом разреду. Оно је и духовно средиште које прелази границе наше земље. Ове године последњих дана маја „Двориште ћирилице“ је било домаћин 10. међународног фестивала поезије „Словенски загрљај“ /„Славянска прегръдка“/. Песници из 20 држава у којима се користи ћирилично писмо су своја дела рецитовали у „Дворишту ћирилице“, каже Карен Алексањан.
Пре поласка пролазим поред скулптура кнеза Бориса I - Покрститеља и свете браће Ћирила и Методија – заштитника Европе које се величанствено уздижу у дворишту.
Превод: Албена Џерманова
Фотографиjе: дворнакирилицата.bg
„Изаћи из балона“ је мото петог издања Sofia DocuMental фестивала – првог међународног форума код нас посвећеног уметничком документарном филму, с фокусом на људска права. Прве пројекције у оквиру фестивала одржане су 28. септембра, међутим, свечано..
Бугарска списатељица и преводилац Здравка Евтимова је међу гостима десетог издања Фестивала европске књижевности у Северној Македонији "BookStar". Писци из неколико европских земаља ће до 3. октобра на различитим локацијама у македонској престоници..
Основна функција и улога бугарских културних института у иностранству је да публици земље домаћина представљају достигнућа бугарске културе у свој њеној разноликости. "Наш програм треба да буде разноврстан како би свако могао да пронађе нешто..