Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Интернационализација у области извора, добављача и рута гаса

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Бугарска скоро и нема властите извора гаса, а њену годишњу потрошњу тог енергента у износу око 4 млрд кубних метара скоро у потпуности обезбеђују испоруке из Русије које иду преко Украјине. Та енергетска зависност од само једне земље не допада се бугарским властима.Осим тога Бугарска још у годинама када се планирала изградња гасовода Јужни ток, европског пројекта који није заживео, показује жељу да заузме значајније место на гасној мапи Европе и постане нека врста гасног чворишта бар за земље југоисточне Европе. То се могло реално остварити уколико да се од Јужног тока није одустало, али сада се поставља питање коме ће и какав гас овај хаб на бугарској обали Црног мора допремати. Бугарске власти се у задње време труде да нађу одговор на ово питање у настојању да реализују своју идеју која иначе ужива подршку Брисела. Проблем је допремити гас до тог чворишта.

Постепено је број пројеката о диверзификацији почео расти и прелазити из фазе причања и преговарања у фазу активне изградње и практичног пуштања у погон.Тим пре што је садашњи премијер Бојко Борисов учинио све потребно, па чак је успео и да договори најнижу цену гаса у Европи. Ако се сви пројекти крунишу успехом Бугарска ће бити у стању да својим партнерима добавља веома јефтино гориво.То је примамљива перспектива која добија све реалније обрисе.

У бугарској економској зони Црног мора где се претпоставља да ће бити откривене залихе гаса и нафте које ће бити довољне за задовољавање енергетских потреба земље за наредних бар 30 година, а преостаће и слободне количине за извоз, бушења су почела пре око два месеца. Ових дана се сазнало такође да је руски председник Путин решио да преиспита своју забрану изградње Јужног тока од Русије до Бугарске и да у новој варијанти коју би Брисел одобрио тај гасовод могао да постане чињеница једног дана.У поодмаклијој фази је изградња гасне интерконекције са Румунијом која има прилично велике залихе властитог гаса.Након пропалих покушаја да гасне цеви буду провучене дном пограничне реке Дунав сада проблеми изгледају као да су решени и за два-три месеца по свој прилици румунски гас ће потећи ка Бугарској. Са Грчком и њеним течним гасом и гасом из подручја Каспијског мора ствари се такође одвијају у добром смеру – јуче је отворена модернизована компресорска станица, која је у стању да одмах транспортује гориво.Мало заостају пројекти са Турском, али и тамо је остварен помак у реализацији гасне интерконекције чија ће изградња почети за који месец. Прекјуче је потписан споразум о испорукама гаса из Северне Европе преко Словачке. Дакле у питању је интернационализација у области извора, добављача и рута гаса! Све је то добро, преостаје проблем са монополним положајем државне компаније Булгартрансгаз у погледу унутрашње преносне мреже. Ово стање се не допада Бриселу који инсистира да се допусти учешће и других играча на домаћем тржишту које ће на тај начин постати део европског система преноса гаса. Засада бугарске власти сматрају ову мрежу стратешки важном за националну безбедност и нису баш склони да је приватизују или да омогуће појављивање и других оператера. Али по свој прилици некакво решење ће ипак бити донето, тим пре што ће код реализације свих тих пројеката доћи до вишка гаса у земљи, у којој гасификација домаћинстава је још у пеленама, а њихова потрошња је занемарива. Очито са циљем да се подстакне унутрашња потрошња, од 1. јула цена гаса за домаћинства и индустрију спушта се за 10%.


Превела: Ана Андрејева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Левон Хампарцумјан

Еврo неће драстично утицати на цене некретнина у Бугарској после 1. јануара 2026. године

Бугарско тржиште некретнина већ дуже време функционише као да је део еврозоне, а експерти сматрају да увођење евра као званичне валуте неће донети значајне промене у ценама. Ово је изјавио финансијски аналитичар Левон Хампарцумјан на 11. Националној..

објављено 31.10.25. 11.53

Бугарска очекује привредни раст од 3% у 2025. години, уз пораст спољног дуга

Према најновијој јесењој макроекономској прогнози Министарства финансија, бугарска привреда ће током 2025. године остварити раст од 3 одсто. Према истом извештају, који је објављен на званичном сајту Министарства, у 2026. години очекује се успоравање..

објављено 31.10.25. 09.00
Заменик премијера и министар саобраћаја и веза Гроздан Караџов

Гроздан Караџов: Циљ Бугарске је пуноправно чланство у ОЕЦД до краја 2026.

Политички циљ Владе је пуноправно чланство Бугарске у Организацији за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) до краја 2026. године, изјавио је потпредседник Владе Гроздан Караџов током сусрета са представницима британске пословне заједнице у Софији...

објављено 30.10.25. 16.43