Рок поставка коју софијска публика може да види 20. септембра, појавила се пре неколико година, али и данас се стално обогаћује. Пројекат уједињује професионалне музичаре, а познати глумац Филип Аврамов пева, плеше, свира на гитари и хармоници… И прича о тзв. „забрањеној музици“, толико привлачној за „бунтовнике“ из 60. и 70. година ХХ века, када је тоталитарна власт у Бугарској тежила да „сачува“ младе од „западног утицаја“. Управо та „ђавоља музика“ протагониста је у спектаклу. Са сцене звуче песме Џоа Кокера, Џејмса Брауна, група White Snake и AC/DC и много других рок и блуз идола. Редитељ је Петар Калчев.
- Сиже је са смислом за хумор, иако се ради о божанским стварима, надовезује се Калин Вељов. Често у мелодију уплићемо нове реплике и ритам. Импровизујемо. Већ смо приредили 40-ак концерата, не само на позоришној сцени, већ и на фестивалима, приватно. Скоро смо били на рок сабору где нас је публика одушевљено аплаудирала. Истина је да је импровизација у поставци на много већем нивоу. Музичке теме које звуче нису обична имитација, већ су преломљене кроз нашу призму интерпретатора. У ствари, оне звуче у ауторској обради. Има неколико комада које тумачимо са смислом за хумор. Драго ми је и забавно да то радим. Изазов је велики. Филип се не може контролисати на сцени, у најбољем смислу те речи. Стално треба да будемо спремни на промене у тексту и музици. Сматрам да су им досада фалили енергија ритам и енергија бубњева, тако да се одлично допуњујемо. А најдраже ми је то што често путујемо, попут правих рокера. По мени та уметност има будућност, јер тако музика постаје ближа људима, а и она је наш главни јунак. Када њој додамо дијалог, позориште, све постаје интересантније. Најјачи тренутак у поставци „Бог Рок“ је то да глумац музицира, а музичари продиру у „његову територију“. Нова атмосфера нам носи и нове изазове.
Превод: Александра Ливен
Дана 16. фебруара, један од највољенијих савремених аутора песама, Стефан Диомов, навршва 80 година. Много је његових хитова које су отпевали најпопуларнији бугарски певачи и групе. Диомов је, међутим, написао и музику за документарне филмове,..
Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..
На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..
Викторија Главчева пева од своје четврте године, а иза себе већ има низ освојених награда. Пола године након што је широку популарност стекла учешћем у..
Оркестар народне музике БНР под диригентском управом Димитра Христова се спрема за пролећну турнеју у марту. Специјални гостујући солисти на..