О раду жирија у чијем су саставу били познати домаћи композитори и музиколози Лили Големинова каже:
„У конструктивној расправи сви чланови жирија су указали на значајне домете ансамбла „Софијски солисти“. Они су поред бројних премијерних извођења у протеклој сезони први пут пред публиком интерпретирали и једно дело за гудачки оркестар и хор мог деде које је он написао у Португалији, мало пре своје смрти“. Да кажем и то да је у првим годинама после оснивања ансамбла Марин Големинов био његов диригент и посветио му је доста композиција. Проф. Пламен Џуров, који је био у класи композиције мог деде каже да свуда у свету публика ишчекује његова дела која су често на репертоару "Солиста". Друштво „Марин Големинов“, основано у Ћустендилу после смрти прослављеног композитора , бави се комплетном организацијом одређивања добитника и доделе награде, док новчани износ награде обезбеђују општина Ћустендил и једна локална компанија. Намеравамо да награду уручујемо сваке године.“
„Добити прву Националну награду „ Акад. Марин Големинов“ је нешто што ћемо упамтити за цео живот – каже проф. Џуров. – Она нас обавезује да и даље радимо на унапређењу музичке традиције. Када сам био млад, имао сам шансу да се неколико пута недељно виђам са проф. Големиновим. И сада не могу да кажем шта је од тих сусрета у највећој мери утицало на мене – конкретни професионални савети или његова харизма. Иначе није био неки мајстор речи, говорио је брзо, без пауза, користио је многе изреке – своје властите или пак бугарске пословице. Оне су ми се урезале дубоко у памћење, побуђивале су код мене низ питања. Недостају ми сад те мудре мисли. А његову музику и сада поново откривам за себе, као и његову вештину да композициону идеју прикаже у облику својеврсне формуле...“
Међу званичним гостима церемоније била је и проф. Наташа Јапова са националне музичке академије која предаје историју музике.
„Марин Големинов је популарисао камерни жанр на основу камерног начина размишљања – каже она. Овај тип музике, да подсетимо, је музика која акцентује сам звук. Потиче од традиције да се свира у „камери“ - музичкој соби палате где су се аристократе окупљали. Код нас такве традиције нема из историјских разлога. Свега шест деценија после осамостаљења бугарске државе и зачетака националне културе Марин Големинов је својим стваралаштвом утемељио овај жанр.“
Превела: Ана Андрејева
До сада имају преко три хиљаде наступа. Њихове песме "Непознате улице ", "Дуг пут до куће" и "Сунцокрети" укључене су у неколико бугарских уџбеника музике. Имају на десетине хитова, награда и номинација за уметнички рад, али признају да су њихово..
Васил Најденов и браћа Аргирови су снимили своју прву заједничку песму под називом „Тамо на кривини“. У њој се пева о љубави и нади, али има и дозе носталгије. Текст су написали Васил Најденов и Богослав-Тервел Димитров. Аутори музике су Васил Најденов и..
Након изузетно успешне 2024. године, у којој је група Б.Т.Р. јубиларном турнејом по Бугарској, чија кулминација су била два узастопна концерта у препуној сали 1 Националног дворца културе у Софији, као и европском турнејом, прославила три деценије..
Викторија Главчева пева од своје четврте године, а иза себе већ има низ освојених награда. Пола године након што је широку популарност стекла учешћем у..
Оркестар народне музике БНР под диригентском управом Димитра Христова се спрема за пролећну турнеју у марту. Специјални гостујући солисти на..