У Националној уметничкој галерији „Квадрат 500“ отворена је прва из-ложбена сала за лепе и слабовиде особе. Изложба која је у њој приређена носи наслов „Додирни галерију“, а сав пројекат остварен је захваљујући подршци фондације „Графија“. Изложена су сликарска дела прилагођена помоћу тактилне карте. На тај начин људи оштећеног вида имају могућност да доживе уметност. Презентацији изложбе присуствовала су деца која похађају Средњу школу за децу оштећеног вида „Луј Брај“ и изложена дела видела су врховима прстију. Слава Иванова, директор Националне уметничке галерије каже да су у изложбу укључене слике „Аутопортрет“ Захарија Зографа, „Раченица“ Ивана Мрквичке, „Жетва у Чепинском“ Ивана Ангелова, „Река Ерма крај Трна“ Николе Петрова, као и неке од највреднијих скулптура за Галерију: „Мајка са дететом“ Кирила Шиварова, „Дух и материја“ Андреја Николова и „Мајка“ Ивана Лазарова. Ево шта је она још рекла:
Помоћу тактилних карата поједина дела се могу препознати по додиру. Поред тога у овај наш пројекат смо укључили и аудио-фајлове. На малим плејерима снимљени су звучни текстови на бугарском и енглеском језику помоћу којих посетиоцима представљамо дела, њихове ауторе и епоху у којој су она створена.
Како је настала идеја о тој тактилној изложби и да ли је тешко прилагодити ликовна дела слепим и слабовидим особама? На ово питање одговара Алберто Стајков, оснивач фондације „Графија“.
Иако постоји Савез слепих у Бугарској до сада се нико није сетио да је и слепим особама потребна уметност. Као што телу треба хране, једнако треба интелекту и души, а уметност храна је интелекта, кроз уметност можемо обогатити своје доживљаје и духовност. Мени као фотографу није било тешко да прилагодим дела. Помоћу Фотошопа упознао сам процес који користим. Дела се фотографишу, а затим прилагођавају и штампају на специјалном папиру који након тога пролази кроз термичку обраду. На крају свако дело тестира и оцењује консултант коме је поверено одобравање, што јесте веома битно јер ја као човек нормалног вида имам један осећај, а сасвим други има особа оштећеног вида.
Алберто Стајков каже да постоји проблем везано за израду тактилних карата и прецизира да би по њему било добро увести јединствени стандард по узору на Брајево писмо. Ево и његових будућих идеја:
Хоћу да направим филмове за слепе и слабовиде особе. По узору на оне за глувонеме где се додају натписи са објашњенима, жеља ми је да се за људе оштећеног вида дода звучни текст који ће описивати сцене док глумци не причају. На тај начин они ће моћи да „виде“ све што се дешава на екрану. Такође, волео бих да се, тамо где је то изводљиво, за споменике које човек може додирнути направе аудиограми. То ће слепим и слабовидим особама омогућити да добију информације о споменику испред њих.
У крајњој линији, од најважнијег значаја је како слепе особе гледају на пројекте ове врсте. Због тога од посебног значаја је да они буду њима прилагођени тако да особа оштећеног вида заиста буде у стању да "види уметност". Ево шта је за наш радио рекло једно од деце која су дошла да "доживе" уметничка дела:
Све је веома добро урађено. Пошто је ова изложба прва те врсте нисам очекивао такав ефекат. Заиста су успели. Свакако, било би добро да се ова иницијатива настави и убудуће како бисмо имали прилику да видимо више слика. Људи који су се латили тог посла су све одлично урадили и ми их морамо подржавати јер нам се сада пружила могућност да додирнемо ствари које раније нисмо могли додирнути.
Превод: Албена Џерманова
Фотографијe: Божидар Јанев
Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..