„Национализам се вратио на Балкан, иако га никада није напустио.“ Ова забрињавајућа констатација коју је изнео познати бугарски историчар проф. Андреј Пантев, може бити изведена као један од главних закључака конференције у Софији одржане уз учешће водећих бугарских дипломата. Форум који је организовала немачка политичка фондација „Фридрих Еберт“ био је посвећен процесима у југоисточној Европи.

Балкан је за европску политику вековима био не само периферија, већ и гранична зона, рекао је др Боби Бобев са Института за балканистику Бугарске академије наука и дугогодишњи амбасадор Бугарске у низу балканских земаља.

Граница између источног православља и католицизма пролази управо кроз Балкан, наставља он. – Ова граница је и својеврсна цивилизацијска  граница. По завршетку Другог светског рата Балкан је поново био гранична зона, овог пута између НАТО-а и Источног блока. Изгледало је да су после 1989. године ствари кренуле у исправном смеру, али је дошло и до многих компликација, јер је све што се у региону догодило након тога било повезано са крвавим распадом бивше Југославије. Упркос томе данас, први пут у историји Балкана, све земље гледају у истом правцу и имају исте спољнополитичке приоритете - чланство у НАТО и ЕУ. Али, руку на срце, морамо признати да смо ми, чланице ЕУ направиле грешку. Зашто је требало да председник Европске комисије прогласи мораторијум на проширење Уније до 2020. године? То је створило услове за појаву негативизма и у вези с тим ћу навести један пример. Резултати озбиљног социолошког истраживања спроведеног у суседној Македонији показују да је 2008. године 96% грађана подржало чланство земље у ЕУ, док је ове године њих само 71%.

На опасност да се Западни Балкан капсулира указује и Љубомир Кјучуков, директор Института за економију и спољнополитичке односе и бивши заменик министра иностраних послова. По њему, проширење ЕУ не само да Бриселу више нијеприоритет, него се чак поставља питање да ли да она уопште прима нове чланице. То има јак демотивишући ефекат на расположења друштва и спремност за спровођење реформи, тврди дипломата. Неки посматрачи сматрају да управо успоравање евроатлантских интеграција Западног Балкана лежи у основи растућег утицаја Русије у региону. Љубомир Кјучуков не дели ово мишљење:

Дилема Европа или Русија је у великој мери измишљена и нереална, а што се Бугарске конкретно тиче, она се користи само у унутарполитичке сврхе. Све државе региона су јасно објавиле своју евроатлантску оријентацију и циљеве. Истина је да је Русија увек била фактор на Балкану,  већ најмање 250 година, али мислим да у последњих четврт века није алтернатива за земље региона, јер, изузев енергетике, не располаже економским ресурсом, нити нуди идеолошку алтернативу, како је било у доба Хладног рата. Русија нема потенцијал да изазове расцеп региона.

Међутим, уместо тога Љубомир Кјучуков види други, посебно актуелни проблем:

Да ли ће умерени балкански ислам постати препрека за продор  радикалног ислама у Европу или ће он сам бити изложен нападу у циљу његове радикализације? Радикални ислам никада није био фактор на Балкану, али постоји ризик да постане алтернатива. Подаци о регрутованим борцима из земаља региона за редове Исламске државе довољан су разлог за забринутост.

Многи политички посматрачи наводе да је опасност од исламизације Балкана потцењена још у 90-им годинама прошлог века, али, упркос томе,  треба знати да балкански муслимани нису верски фанатици. Регрутовани борци из Македоније, Албаније и са Косова су пре свега сиромашни људи.

Главна грешка НАТО и ЕУ је то што региону нису дали социјално-економску перспективу сличну Маршаловом плану обнове послератне Европе након Другог светског рата, рекао је дипломата Валентин Радомирски. - Постоји опасност да због недостатка интеграционе перспективе балкански регион остане сива или тампон зона. Талас избеглица радикализује земље Западног Балкана и ставља на пробу њихова друштва. Брисел не пружа потребну подршку региону како би он изашао на крај са овим проблемом.

Превела: Марина Бекријева