Сваки дан почињем рад у одличном расположењу, каже нам Станимир Иванов – Миро док се шета у пределу који се налази у подножју Риле. Од три године као вајар обликује дрво, а од њега прави различите предмете и фигуре – лампе, свећњаке, накит и др. Живи у Самокову где му је и радионица. Природу је уклопио у свој свакодневни живот и то му помаже да достигне душевни мир и срећу. На свој рад у дрвету не гледа као на посао зато што му он доноси задовољство. О почецима тог свог занимања и инспирацији Миро каже:

Раније сам радио у столарском погону. Квадратасти и стандардни облици намештаја нису ми се свиђали. Таман сам мислио да напустим посао када сам прихватио једну наруџбину, наиме да израдим држаче за винске флаше, донекле уметнички дизајниране. Облици су им испали неочекивани. Било је то за мене право откриће, схватио сам да сам одувек носио у себи љубав према дрвету, премда и скоро никад дотад нисам радио . Пре тога сам се бавио графичким дизајном. Желео сам да стекнем вештине у том занату али свако зло је за неко добро – нисам нашао учитеља. И тако сам у једном тренутку решио да ми вајање фигура од дрвета више неће бити само хоби, него и основни извор зараде. Тада сам живео у Софији и направио радионицу у подруму неких мојих пријатеља. Већ прве две ствари које сам издељао од дрвета продао сам у Копенхагену. То ме је мотивисало да наставим, а тренутно од тога и зарађујем. Никад не цртам унапред фигуре које намеравам да израдим. У току рада као да их ми само дрво "дошаптава". Природни облици су моја инспирација.

Према речима Мира у 21. веку има више могућности да се човек бави уметношћу, а интернет омогућује да брже нађемо истомишљенике и људе који да оцене наше способности. Jедина кочница су наше властите сумње.

Лепе ствари које Станимир Иванов израђује, он продаје углавном у иностранству, а оцена његовом раду је изузетно висока. Ова врста уметности није довољно цењена у Бугарској, каже он..

Истини за вољу позитивни одзиви у највећем броју стижу ми из иностранства. Када је човек под стресом, он више нема очи за лепоту и премда га она окружује, он је не примећује. Кажем то из властитог искуства. Људи у Бугарској живе под великим стресом. Е-трговина ми даје тачну статистику где сам шта од мојих радова продао и на основу тих података могу донети закључак да је ова уметност на највећој цени у државама у којима је живот лакши и опуштенији.

Миру полази за руком да се издржава у потпуности продајом предмета од дрвета које можете погледати на његовом вебсајту www.mirowoody.eu. Признаје да у његовој радионици влада хаос који му помаже да се осећа комотно. По Мировом мишљењу дрво је оличење мудрости, а његови прстенови му помажу да се враћа назад у године и да тамо открива различите судбине. Сваки комад дрвета има своју причу и сам наводи ствараоца на облик који би било најбоље да поприми. Аутор те облике карактерише као хармоничне, а бављење радом у дрвету као терапију помоћу које понире у дубине свог унутрашњег света. Дрво је материјал који полако открива своје обрисе и уметника учи стрпљењу. Миро често израђује лампе нестандардног облика.

Прија ми да радим лампе, у њима на скоро парадоксалан начин коегзистирају ватра и дрво. Дрво даје енергију ватри, али после те самопожртвованости  оно се претвара у пепео. У лампама дрво и ватра имају фин суживот. Допада ми се не само да помоћу длета дрвету придајем различите облике него и да искористим игру светлости и сенке. Искусно поигравање светлости ствара посебан штимунг у простору, а мени причињава велико задовољство. Мислим да никад нећу одустати од експериментисања. Понекад не могу да верујем какву невероватну атмосферу и колико лепе "цртеже" стварају сенке и светлост.

Сваки свој дан Миро почиње веома рано – музиком и јога вежбама. Највише воли да  у свом раду користи орах, храст, липу, дибетоу – познат и као афрички орах , а такође и стабла воћки. Зазире од употребе четинарског дрвета. Не планира на дуге стазе и мисли да је најзад нашао хармонију и срећу за којим је трагао цео живот, а ево, нашао захваљујући уметности. Када је човеку довољно оно што ради, он не машта о неким другим стварима које би му се евентуално могле догодити у будуће – каже Станимир и поручује свима да буду креативни у свом занимању и да на тај начин постигну срећу.

Превела: Ана Андрејева
Фотографиjе: лична архива