Код неких људи жеља за авантуром никада не јењава. Када је човек млад, жуди за искушењима и носи га некаква чудна енергија и жеља за изазовима и необичним доживљајима. Дони Калчева и Венелина Величкова то доказују својим занимљивим причама о атрактивном и нешто другачијем проводу лета. Две пријатељице су одлучиле да кајаком двоседом превеслају Црно море од Дуранкулака, крајње североисточне тачке Бугарске до Резова, најјужнијег насеља на бугарском Црноморју.

Идеја о путовању се родила неочекивано и после две недеље припрема Дони и Венелина су кренуле у ту узбудљиву авантуру. Оне су постале прве жене које су кајаком прешле ово растојање. Током 12 дана веслања на Црном мору, среле су рибаре, сурфере, туристе, виделе делфине и пловеће барове, а изузетно високе дневне температуре су им додатно отежале путовање. Спавале су у шаторима. Дони Калчева ради на невладиним пројектима и има искуства у бављењу кајакашким спортом и једрењем, а Венелина Величкова ради са невладиним организацијама и бави се маркетингом, али воли и екстремне спортове.

„Веслање кајаком има много аспеката, каже Дони. – Оно је пријатно због физичког оптерећења, лепих призора, осећаја бити сам у мору и сусрета са људима. За мене је позитивно то што нам је требало доста времена да постанемо тим, иако се добро познајемо. Увек сам веслала сама и тек сада видела колико још треба да радимо у правцу усклађивања наших односа.“

„Импресионирана сам контрастом на нашем приморју, надовезује се на њене речи Венелина. – Претпостављала сам да нека места изгледају лоше због преизграђености, смањења зелених површина или њиховог потпуног укидања, претрпаних плажа, али су се она показала још непријатнијим него што сам очекивала. Међутим, испоставило се да у њиховој непосредној близини још увек има дивљих кутака који су невероватно лепи.“

Ради одржавања кондиције и спречавања дехидратације младе жене су прешле на здраву исхрану. Уживале су у непоновљивом укусу свеже црноморске рибе, пробале и рибље чорбе, а најукуснију су појеле у граду Шабла, на североистоку земље. О тешкоћама путовања морем Дони прича:

„Море није непремостива препрека. Када улазиш у њега, без обзира на то да ли си у кајаку, на јахти или душеку на надувавање, мораш то да чиниш с поштовањем и да знаш своје могућности и способности. Тада је море пријатељ. Међутим, када игноришеш знакове упозорења или си сувише самоуверен, онда море може бити велика опасност. Било је тренутака, посебно око Варне, када смо мислиле да смо прецениле своје могућности. Током првих дана је дувао врло јак супротни ветар. Сатима смо напорно веслале, иако пут који је требало да пређемо уопште није био дуг. Прешле смо преко Варненског залива где је било високих таласа. Тамо смо се поколебале, јер смо биле на граници снага. Остале смо три дана у кампу Градина због неповољних временских прилика, јер нисмо хтеле да поново ризикујемо.“

Веран сапутник две пријатељице на путовању била је гумена птица маскота Choffy Choff која је за време досадних часова веслања била и извор доброг расположења.

„У заштићеном подручју Иракли (налази се око 45 км северно од Бургаса) имала сам један од најјачих доживљаја на путовањима кајаком икада, објашњава Дони. – Ушла сам у море да се окупам када је огроман делфин искочио из воде на око пет метара од мене. Стварно сам остала без даха.“ А Венелина додаје: „Занимљиво је што за само два-три дана човек заборавља на буку и бригу урбаног живота. Брзо прелази на други режим, посебно када је у мору. Ми смо побегле од свакодневице за две недеље, што није тако много, али је овај доживљај вредео труда. Вожњу кајаком препоручујем свакоме ко то може себи приуштити. Није потребно имати велике спортске успехе или много искуства. Ја нисам имала велико искуство, али сам успела захваљујући правим људима са којима сам била и процени својих могућности. Упркос томе, мој умор је последњих дана био превелик.“

Дони Калчева и Венелина Величкова убудуће планирају и друге морске авантуре. Оне кажу да је једна од најважнијих ствари за путовање кајаком опрема, а такође и информација о временским приликама и реду вожње великих пловних објеката који могу да преврну кајак или да га напуне водом.

Превод: Марина Бекријева

Фотографије: лична архива