Као дете цртао је заједно са данас светски познатим Христом Јавашевим-Кристо, али када му је било 18 година у току хируршке интервенције изгубио је вид и отада пребива у свету без боја и ликова. Данас када има већ 83 године Спас Карафезов се као отац брине о људима са којима дели исту судбину.

Спас Карафезов је председник Управног одбора Националне читаонице за слепе људе “Луј Брај“, коју је основао истакнути бугарски композитор Петко Стајнов. Она ће догодине обележити 90. годишњицу утемељења. Ова установа једина је издавачка кућа књига на Брајевом писму, а још обухвата и националну библиотеку са 3.000 књига и 13 хиљада електронских наслова. Читаоница води бригу не само о издавању литературе, него и превози књиге до кућа својих читалаца. У току више деценија књиге су писане ручно помоћу Брајевих таблица и шила. Сада захваљујући фондацији “Отворено друштво“ и јапанској амбасади, ова издања се већ припремају на посебном штампачу. Писање књига на Брајевом алфабету јесте прилично скуп процес, пре свега због увозног папира. На жалост држава не додељује никакав новац за ту делатност и наша читаоница рачуна једино на спонзоре.

„Од 1994. г. почели смо да правимо електронске књиге – још пре него што друге издавачке куће ставе у промет такве књиге, ми смо то већ имали, најпре користећи MS-DOS оперативни систем, а од 2007. г., захваљујући Асоцијацији за компјутерску лингвистику, употребљавамо софтвер SpeechLab – каже Спас Карафезов. – Уз помоћ тог програма особа са оштећеном видом може да користи паметни телефон, рачунар, таблет. Фајл се скида са сервера који ради даноноћно код нас, а затим се користи систем за синтетизу говора. Фајл може да се преслушава, да му се мења брзина, да се претражује по страницама, уопште све што се ради на обичном компјутеру, ради се и помоћу овог софтвера.“

Служећи се такозваних тактилних екрана слепи људи отварају коју год књигу зажеле и додирујући екран прстима могу да прочитају текст. Ови уређаји су међутим веома скупи, па зато их мало ко може приуштити. У Немачкој их бесплатно додељују лицима која су у радном односу. Због развоја савремених технологија они који читају помоћу Брајевог писма је све мање, али је оно незамењиво средство за описмењавање и упознавање културе и посебно ако човек учи неки страни језик, сматра Спас Карафезов.

„Шанса да слепа особа нађе посао је минимална – каже он. – Влада Бугарске користи средства ЕУ за финансирање неких програма који омогућавају запошљавање слепих људи, али је проценат занемарив. На жалост могућности за радно ангажовање су веома ограничене, јер се скоро све људске активности заснивају на виду и траже визуелни приступ и преглед одрађеног посла. Напредовањем технологија изумиру многе професије – раније су слепе особе обављале различите мануелне операције у специјализованим фабрикама, бавиле се неким занатима, биле су рецимо телефонисти и тд. – све је то већ постало сувишно. Али интелектуална занимања и даље су од значаја, па је зато толико важно и образовање. Слепу децу не смемо изоловати, од најранијег узраста треба их подучавати како да користе савремене компјутерске програме, тактилне екране и т.сл. Ако желе да постигну успех у животу она морају бити не само на нивоу својих школских другова, него да претичу вршњаке.“

Спас Карафезов додаје да међу слепим људима има таквих који су се професионално афирмисали – као правници, предавачи у школама за децу оштећеног вида, уметници. Поводом 13. новембра – Међународног дана слепих и слабовидих, он жели свима да буду смели и да се боље припреме за живот.

„Ако им је циљ да постигну животни успех, слепи људи треба да буду иницијатори своје интеграције – да буду убеђени у своје квалитете и да их достојанствено бране. Мислим да сваки човек, без обзира на околности и физичко стање, увек може наћи своје место у животу.“