У Археолошком музеју у Софији приређена је изложба „Грчка – Бугарска: Културни мостови напретка и развоја“. Приказано је 11 постера, који су плод сарадње две суседне земље на пољу археологије. Могу се погледати резултати заједничких пројеката: „Црно море – јединство и разноврсност Античког Рима“, „Неизбрисив траг у историји – драгоцени експонати из грчких музеја“, „Римски споменици у долини Струме“, „Споменици под окриљем Унеска у Бугарској“ и др. Они су распоређени у пет одељења – Праисторија, Антика, Средњи век – Византија, Савременост и Ископавања у вези са изградњом метроа у Солуну.
Као суседне земље имамо заједнички историјски пут, а још смо и један од добрих савремених примера хармоничних партнерских односа на Балкану који позитивно утичу на откривање и промовисање заједничке културно-историјске баштине наших земаља, рекао је приликом отварања изложбе доцент др Христо Попов, заменик директора Археолошког музеја.
Са Бугарском имамо заједничку границу, рекао је амбасадор Грчке Њ.Е. Григориос Василоконстандакис. – Подржавамо стабилност у нашем региону, а култура је поуздани мост између Грчке и Бугарске. Наши народи деле заједничке европске принципе, вредности и приоритете, који нас још више зближавају и чине неодвојивим делом европске породице.
Амелија Гешева, заменица министра културе Бугарске придала је посебан значај чињеници што је изложба остварена у Европској години културног наслеђа, тек неколико месеци после председавања Бугарске Саветом ЕУ.
Овакви догађаји помажу нам да покажемо и промовишемо свој заједнички рад. Чврсто верујем да је културна баштина мост према будућим генерацијама и зато бих се јако радовала многим сличним изложбама убудуће – плод нових истраживања и нових пројеката. Министарство културе Бугарске подржава овакве и сличне иницијативе. Надам се да ће наша два министарства и културне институције две земље и надаље имати добре партнерске односе.
Међу заслужнима за реализацију експозиције је и др Поликсенија Адам-Велени, директорка Дирекције за споменике из античког доба и културно наслеђе у Министарству културе Грчке:
Изложба показује да развијамо плодну и конструктивну сарадњу. Као конкретан пример везан за праисторијско доба, могу навести заједнички пројекат Тополица – Промахон, у току чијег извођења је ископана неолитска насеоба датирана на VІ миленијум пре нове ере. Оно се налази на самој граници Бугарске и Грчке, па бугарски и грчки археолози раде свако на својој територији али се окупљају на конференције где износе резултате свог рада и издају заједничке радове. У току 12 година била сам директор Археолошког музеја у Солуну. Импресионирана сам начином на који су Бугари успели да неке руине древне Сердике уклопе у амбијент новоизграђених станица метроа и када смо ми почели градити метро у Солуну, који је требало да прође кроз центар града, предложила сам да позовемо код нас доктора историјских наука Мариа Иванова, који је руководио ископавањима у Софији. Искуства која смо разменили била су веома драгоцена.
Изложба се може погледати у Археолошком музеју у Софији до 28. октобра 2018. г. Она је организована под покровитељством Главне дирекције за античке споменике и културно наслеђе Министарства културе и спорта Републике Грчке, амбасаде Грчке у Софији и Националног Археолошког института с музејем при Бугарској академији наука.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: Агапи Јорданова и naim.bg
Бугарска православна црква данас обележава празник посвећен зачећу Свете Ане – мајке Пресвете Богородице. Јоаким и Ана дуго времена нису имали деце, упркос праведном животу који су водили. Поред личне туге, трпели су и осуду друштва, јер је у то време..
Бугарска православна црква 6. децембра прославља Светог Николаја Чудотворца. Називају га свецем милосрђа, јер је током целог свог живота помагао сиромашнима и људима у невољи, слабе је храбрио говором истине, али о својим доброчинствима није говорио..
Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због хришћанске вере. У народу је овај празник познат и као Женски Божић. Назив потиче из обичаја који..