Дани око Рождества Христовог када у свом сјају заблистају украшене јелке, када светлост испуни куће јесте период када смо као највише склони да очекујемо чуда. Понесени еуфоријом празника можда заборављамо на једино и највеће чудо – Рођење Спаситеља.
„Око Божића се догађају чуда!” Понављамо ове речи у очекивању да ће наши проблеми, боли и страховања нестати волшебним штапићем. Међутим они који редовно одлазе у храм не мисле да је чудо заиста чудна ствар, јер добро знају да је Бог Свемогући – Он исцељује, Он преокреће судбину људи. „Право чудо је када човек саучествује у стварању тог чуда“, каже отац Владимир Дојчев из софијске цркве Светог Наума Охридског:
Празнична куповина и гужва која се око ње ствара – обиласци радњи због набавке силних поклона и настојање да на празничној трпези буде од свега, па и птичјег млека доводи до тога да ми славимо рођендан у одсуству слављеника. Исто као и некад када се Божји син родио у пећини зато што за њега није било места у свратишту, и сада људи око тог дана журе и јуре припремајући се хистерично за дочек Божића и за њега опет нема места у нашем животу. Он не присуствује у нашим мислима, у нашим срцима – уместо њега ми славимо себе и остварујемо жељу да себи причинимо што већу радост. Без Спаситеља међутим не постоји права радост. Само погледајте као Бог улази у живот човека – он није попут светских моћника који намећу своју вољу. Свемогући долази у тишини и присуствује празнику очекујући да се ми сетимо због чега је он сишао у наш свет. Али се ми бојимо да увидимо своју погибао, свој грех због којих је Бог прихватио да дође на земљу и снисходи ка сваком човеку.
У тихој и светој ноћи деца такође очекују своја чуда. Колико њих међутим зна да се иза Божић Бате који доноси поклоне крије лик Светог Николаја Мирликијског – смерног и кротког човека који може бити пример за угледање у њиховом животу?
Данас многи мисле да бити кротак и понизити себе – онако како је Христос дошао на земљу као смирен човек због свих нас, то су врлине само за оне који немају друге квалитете – наставља отац Владимир. – За светитеље трудољубље, интелигенција, лепота имају смисао само ако их прате смирење и кротост. То је оно чему треба да подучавамо децу уместо да настојимо да их од малена васпитавамо као амбициозне особе које знају да се пробијају кроз живот и напредују по лествици високих положаја. Нека запамте да кротки и смерни човек живи, ствара и благоукрашава остале у вечности – онако како је то радио Свети Николај. Зато је добро да знају да су створени за живот вечни и да живе тако, а не као људи који су привремено на овом свету; као небеска, а не као земаљска створења.
Како, међутим, да преобразимо свој живот и да сами створимо своје чудо?
Оно што највише задивљује у данашњем свету је што у њему скоро и да нема криваца – сви су толико добри и праведни у данима Божића – одговара свештеник. – И нико у себи не налази ишта што би донео тек рођеном Спаситељу. Не налази повод проливања суза, очишћења, док оно што Исус Христ очекује да види је грешнике који желе да се промене Само онда када човек престане да мисли само о себи и почне да уочава потребе ближњих, на свету ће настати мир. И тај мир ће моћи да своје носиоце преноси у вечност.
Зато и једини дар који можемо поклонити Богу у овом празничном дану, јесте наше спасење. Он од нас очекује да се променимо, а ту метаморфозу Црква зове покајањем. Процес кајања за све лоше што смо учинили треба да покренемо ових дана, каже још отац Владимир Дојчев.
Чудо покајања, чудо кротког човека, који успева да се одрекне егоизма и прати Бога. Чудо искрених суза – човек зна плакати и када је срећан, и када је тужан, али на Рождество те две емоције се изливају сузама који носи истински Христов мир. Не поклони, нити тржни центар или пак сјајне играчке, него управо сузе кроз које човек види јасније Бога и свог ближњег, оне носе у себи истинску вредност празника.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије из личног архиваБугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа. Од малена је презирао сујету овога света и жудео за..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..