Пловдив и Матера – градови који су проглашени за овогодишње престонице културе, окренули су се традицијама тражећи у својој прошлости сличности, не заборављајући притом на садашњост и будућност како би се боље упознали и узајамно обогатили помоћу језика уметности.

Редитељка Милена Канева је пре две године, приликом посете једном од фестивала који се организују у италијанском градићу Матери, чула занимљиву причу о пшеници од које су у прошлости месили јако укусан хлеб. То ју је подстакло да нешто више исприча о полудивљој сорти пшенице, тзв. лимецу, који успева и на сиромашним површинама. Тако су зрна пшенице коју су користили некадашњи становници Пловдива и Матере и легенда о укусном, миришљавом хлебу послужили као инспирација за два заједничка пројекта. Један од њих је филмски фестивал Mestiere Cinema који ће представити различите „занате“ у филмској уметности, а чије ће се прво издање одржати ове године у Пловдиву и Матери.

У Матери гаје једну стару сорту пшенице од које праве најукуснији хлеб, каже Милена Канева и додаје: Ова застарела сорта је нестала пре више деценија, а поново ју је пронашао сенатор Рафаеле Капели због чега су је у његову част назвали Senatore Cappelli. Тако је настављена традиција прављења хлеба од ове пшенице која је уврштена на Унескову листу.

Када сам чула ову причу, испричала сам им о старој сорти пшенице која је пронађена у трачкој гробници у Бугарској. На основу ове две приче одлучили смо да покренемо заједнички пројекат, те представимо изложбе и представе, једна од којих – „Песма хлеба“, гостовала је у Софији и испричала нам легенду о хлебу Матере. Према предању, једна девојка сироче певала је док је месила хлеб, а домаћице у граду су пролазиле испод њених прозора како би њихово тесто упило вибрације њене песме. У представи су учествовале и бабе из Вакарела, села удаљеног 35 км од престонице, које су извеле типичне за свој крај песме док су правиле хлеб. Тако некако смо и ми „замесили“ идеју о филмском фестивалу – помоћу легенди о хлебу и импровизованог венчања италијанске и бугарске пшенице.

Идеја фестивала је да се посвети пажња свакој делатности у кинематографији без које се не може завршити ниједан филм.

Фестивал ће бити посвећен филмским занимањима, додаје редитељка. У фокусу првог издања ће бити филмска музика, јер како у италијанској, тако и у бугарској традицији има пуно изузетно талентованих музичара. Када је реч о филму, обично причамо о звездама – глумцима и редитељима, али реализацији једног пројекта доприносе и сценаристи, камермани, монтажери, који често остају у другом плану. Све су то професије без којих се не може зато што је филм резултат колективног рада. А његова чаролија је у томе да свако доприноси бољем крајњем резултату.

Биће приказана остварења која су снимљена у Базиликати, покрајини у којој се налази Матера, а исто тако и филмови у којима су учествовали локални уметници. У ствари, сам град Матера са својим пећинама, старим кућама и кривудавим сокацима и степеницама подсећа на велики филмски сет. Управо због тога је славни глумац Мел Гибсон одлучио да филм „Страдање Христово“ сними овде. 

На фестивалу ћемо приказати бугарске филмове које италијанска публика није имала прилику да види. Нећу открити наслове јер селекција још траје, каже Милена Канева и наставља: Поред тога, бугарски композитори ће гостовати у Матери, а ми ћемо дочекати италијанске у Пловдиву. Фестивал није такмичарске природе тако да нисмо обавезани да понудимо нове продукције. Дакле, италијанској и европској публици ћемо представити својеврсни преглед најбољих достигнућа у филму током последњих неколико година.

Захваљујући значајним догађајима, две европске престонице културе привлаче бројне туристе из свих делова света. Један од њих ће бити концерт на којем ће публика имати прилику да ужива у филмској музици коју ће Пловдивска филхармонија извести на сцени Античког позоришта у Пловдиву у склопу бугарско-италијанског фестивала Mestiere Cinema.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива