На програму Пловдива као Европске престонице културе 2019. је и занимљив поглед на бугарску стварност за време нашег националног препорода који ће представити Регионални етнографски музеј у граду. Гости и становници ће имати прилику да виде изложбу „Алафранга време“ (од 18. априла до 18. јуна). Партнери су Општински институт „Стари Пловдив“ и фондација „Пловдив 2019“.
Алафранга је специфичан стил културе у Пловдиву средином ХІХ века – објашњава Лора Христозова из Регионалног етнографског музеја. – Град се афирмисао као важан административни, занатлијски и трговачки центар Европске Турске, а контакти са Европом и Блиским истоком стварају повољне услове за разбијање патријархалног и формирање модерног стила живота. Управо ова транзиција са традиције на модерно позната је као „а ла франга“ – „на француски начин“. Међутим, ово време не треба разматрати буквално као продор француског културног утицаја него као нову моду која долази из Европе.
У почетку је алафранга стил наишао на јак отпор и неодобравање од стране конзервативног оријенталног друштва, али су га постепено почели прихватати као званичну градску моду. Промена продире у све сфере културе и у начин живота, што доводи до мешавине локалног (старог) и страног (новог). Изложба приказује карактеристичне промене у 10 модула:
Приказујемо новине у интеријеру и кућном намештају. Свака соба већ има своју намену (кухиња, спаваћа соба, дечја соба). Појављује се нови намештај који такође има конкретну функцију – орман за књиге, ноћни ормарчић, тоалетни сточић. Постоји и модул посвећен женској и мушкој моди. Свечаном женском одећом сматра се само хаљина, претежно у светлим бојама. Свакодневна одећа је тамнијих боја. Појављују се стезник и кринолин, „стиже“ женска галантерија – огртачи, рукавице, шешири, кишобрани, накит. Што се мушке одеће тиче, у моди су кравате, лептир машне, штап – прича Лора Христозова.
Један други модул је посвећен модерним комуникацијама. На пример, први телефонски разговор је одржан управо у Пловдиву 1879. године. Први Пловдивски сајам одржан је 1892. године а тада су представљене шиваће машине „Сингер“, оружје марке „Круп”, Едисонов фонограф.
Током целог тог периода многе се ствари први пут дешавају управо у Пловдиву – тамо је прва пројекција филма „магичном лампом“, пре појаве кинематографа, оснивају се прва професионална трупа и позориште „Луксембург“ (прво позориште код нас после ослобођења од османске владавине). Године 1878. излази први број првог бугарског листа слободне Бугарске – „Марица“. У храму Пресвете Богородице у Пловдиву служена је прва Божићна света литургија на бугарском језику (1859). Овде је Христо Г. Данов основао прво издавачко удружење – каже Лора Христозова.
Средином ХІХ века појављују се лимунада и пиво уз које се служила кувана шунка. Кафа се више није пила „на турски начин“ него из порцуланске шољице. И еманципација жена почела је у том периоду, а већ су се могле видети и даме с муштиклом које су мислиле да тако имају имиџ фаталне жене. Популарни постају излети на отвореном због чега је део изложбе и реконструкција једног градског весеља.
Представићемо каталог са мапом и водичем кроз алафранге као део архитектонског облика кућа у старом делу Пловдива и нашег музеја у Кујумџијевој кући, јер алафранге су и зидне нише осликане пејзажима из различитих градова.
Можда ће овај водич привући пажњу туриста и они ће пожелети да уживо виде алафранге у кућама у Пловдиву.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: Регионални етнографски музеј – Пловдив
Мало Трново данас обележава 111 година од ослобођења. У овом граду је 25. октобра 1913. године мешовита бугарско-турска комисија потписала документ којим је град са околним насељима припојен Бугарском Царству. Потписници са бугарске стране били су..
Гроб особе која је после смрти била подвргнута ритуалу против вампира откривен је приликом археолошких ископавања на Перперикону, рекао је за БТА руоводилац истраживања проф. Николај Овчаров. Гроб је пронађен међу скоро 250 откопаних гробова и..
Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...