22. септембра 1908. године у Трнову је кнез Фердинанд прогласио независност Бугарске од Османског царства – 30 година после Руско-турског рата од 1877-1878 године. Многи истакнути Бугари и поборници слободе су за нашу независност платили својим здрављем и животом.

Недавно је универзитетски предавач и оснивач пројекта „Незаборавна Бугарска” – редитељ др Искрен Красимиров направио филмско-позоришну представу која приповеда причу о истакнутим личностима из доба националног препорода Бугарске – Пајсију Хиландарском, Софронију Врачанском, Василу Левском, Рајни Кнегињи, Георгију Бенковском, Захарију Стојанову, Ивану Вазову, Христу Ботеву и о ослобођењу Бугарске:

„Мој најновији пројекат је јединствена представа. На првом месту због тога што у њој глуми само један глумац – ја. Међутим није реч о моно-представи, јер она садржи и одломке из филмова. И мада сам привидно сам ја са собом водим сву небеску чету националних хероја Бугарске. У Дизелдорфу , где је 6. септембра – на Дан уједињења Бугарске одржана премијера, било је веома узбудљиво, а тако је било и следећег дана у Келну /у другом граду на програму наше турнеје по Немачкој/. У једној тесној сали окупило се нас преко 150 људи, било је више десетина деце. Моји филмови, моје „лекције“ и представе – сви моји напори усмерени су најмлађима.”

22. септембра – представа ће гостовати Бремену, а затим ће она бити представљена и у Бугарској – у школама, читалиштима и дечјим вртићима, додаје др Искрен Красимиров:

„Не смемо се поносити што смо Бугари само на важне историјске датуме. Ја се сваког дана поносим тиме што сам Бугарин. Увек то говорим и деци, јер патриотизам и родољубље нису само за државне празнике – за 3. март на Шипки, 2. јун на Околчици или пак на дан када обележавамо годишњицу погибије Васила Левског. Патриотизам и родољубље нам требају сваки дан. Морамо познавати завете наших хероја - Левског и Ботева и трудити се да их се увек придржавамо – то је мој главни циљ и циљ моје екипе из пројекта „Незаборавна Бугарска”. У Бремену ће деца која похађају бугарску школу тамо, њихови родитељи и сва наша дијаспора у граду имати прилику да види представу по трећи пут. После крећем у традиционални обилазак школа у Бугарској, након чега се поново враћам у иностранство.”

Др Красимиров већ годинама држи предавања из историје у бугарским школама. Ево шта о томе каже:

„Примећујем позитивну промену код најмлађих ученика – оних од 1. до 4. разреда основне школе. Њима и најчешће гостујем – прича др Искрен Красимиров. – Та се деца радују, код њих је узбуђење највеће а и знају о историји, певају песме и рецитују стихове. Са старијим ученицима је мало теже, али то је нормално. Другачији је сада вредносни систем, у моди су друге ствари. Мој циљ је да вратим интересовање за старе бугарске вредности – љубав према породици, према ближњем, домовини, историји, националним херојима. То је данас, у овом ужурбаном веку, тешко, али мислим да има успеха. Највише ме радује на пример, што наша страница на интернету „Незаборавна Бугарска” има 40.000 пратилаца од којих њих 80% има испод 18 година старости. То је најобјективнија оцена мог неуморног рада.”

Шта инспирише др Искрена Красимирова да настави свој просветитељски рад?

„На првом месту – деца, из школа у Бугарској и бугарских школа у иностранству, а затим – директори школа, учитељи, родитељи који своје слободне дане посвећују бугарској школи. На пример, у Келну су реализацији представе помагали родитељи – свако према својим могућностима. И зато кажем да су то савремени апостоли, будитељи и просветитељи. Посебно поштовање заслужују наши учитељи у селима где често гостујем. Преко 80% становништва у бугарским селима је ромског порекла, а у таквој средини треба радити дупло више... И Васил Левски је сањао да у Бугарској сви живимо у миру и слози, без обзира на расу и етничку припадност.”

Превела: Албена Џерманова