Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Аврам Чаљовски – један од првих произвођача чоколаде у Бугарској

Прва бугарска фабрика за производњу тахана и производа од шећера у Софији. 1912. г.​

Чоколада је један од најомиљенијих слаткиша на свету. Изазовна шарена паковања зову и мале и велике да се зауставе испред сталажа претрпаних чоколадама. У овим тренуцима често смо суочени са мучном дилемом да ли да поклекнемо пред кушњом и да зграбимо једну чоколаду или да јој ипак одолимо, мислећи на своју фигуру. Након кратког размишљања, обично одмахнемо руком: Реч је о свега неколико калорија, зар не? Онда зграбимо ђаконију те хитамо ка благајни, како не бисмо се предомислили.

Чоколада је позната људима из дубоке древности. Први подаци о њој сежу с 2000. године пре наше ере и воде нас у пределе данашњег Мексика. А један од првих индустријских произвођача чоколаде у Бугарској је рођени у македонском селу Галичник Аврам Чаљовски.

„Аврам Чаљовски је започео као продавац бозе на улицама Софије, прикупио је нешто новца и купио коња и млин, – прича о предузетнику хроничарка Маријана Мелнишка. – Заједно са једним радником се латио производње тахан алве у малој радионици. Затим је започео да прерађује и сезам, као и да производи слаткише од шећера, поред осталог – и чоколаду. Касније је отворио и фабрику у Бургасу. Оно карактеристично за њега и многе друге индустријалце из тог доба, поред производње, било је и доброчинство. У међувремену, његови артикли су освојили сребрну медаљу у Милану, златну – у Лондону, а одликовани су и у Атини, Солуну, Пловдиву.“

Награде на светским изложбама додељене су му јер је у производњи користио сировине високог квалитета. Његове фабрике су биле опремљене најмодернијим за оно доба машинама за производњу, пакирање и етикетирање слаткиша. И поред успешног бизниса, индустријалац и његова породица су живели скромно. Он је често пута давао зајмове својим службеницима, делио им и неке производе прве потребе. Он је и међу дародавцима Зографског и Рилског манастира, као и цркве у његовом родном селу. Донирао је 10 милиона златних лева за потпомагање сиромашне и болесне сирочади радничких породица. Чаљовски је један од оснивача Македонске народне банке која је кредитирала крупне трговце, индустријалце и занатлије. Њено се седиште налазило у Софији, а тајна мисија банке је била да финансира револуционарне одреде који су се борили за ослобођење Македоније од османског поробљивача. Преминуо је 3. новембра 1943. године, а ускоро после комунистичког преврата 9. септембра 1944., фабрике Чаљовског су национализоване, а богатство – опљачкано. И поред тога његов живот и рад сведоче о томе да човек може да успе, рачунајући на своје властите снаге и квалитете, али никада не сме да заборавља одакле је кренуо и где су му корени.

Друга емблематична за производњу чоколаде код нас фигура је Велизар Пејев – оснивач једног од најпознатијих домаћих брендова. Тај је бренд опстао до дана данашњег и његова се производња наставља у Свогеу. Почетком прошлог века индустријалац је открио своју прву фабрику у Софији и започео да увози какао зрна из Латинске Америке и Холандије. Чоколада која се код нас производила била је конкурентна европској и освајала је одликовања на међународним сајмовима у Берну, Бечу и Паризу. Осим што је држао до квалитета, Велизар Пејев је имао и посебне захтеве према паковању слаткиша. Продавао је чоколаду у дрвеним кутијама, пустио је и серију бомбона са омотима на којима су били одштампане заставе свих земаља света. Онај који би скупио све омоте, добијао је награду – килограм чоколаде.

Ускоро је вест о новој производњи обишла читаву Бугарску, а тражња се удвостручила. То је приморало Пејева да отвори нову фабрику. Требало је изабрати место које није удаљено од главног града, са железничком везом и довољно водених ресурса за обезбеђење потребне енергије. Одговор на све те захтеве био је град Своге. Опрема за фабрику је купљена у Немачкој, Италији и Аустрији, а њена изградња и експлоатација су обезбедиле посао више од 400 становника региона.


Превод: Александра Ливен

Фотографиje: архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Славимо Аранђеловдан

Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су победиле силе мрака. Празник је у народу познат као Аранђеловдан. Свето писмо казује да..

објављено 8.11.24. 10.00

Научници расправљају о историји и перспективама Западних покрајина

Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..

објављено 8.11.24. 07.25
Потписивање Нејског мировног споразума, 1919. г.

Годишњица припајања Западних покрајина Србији

На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..

објављено 6.11.24. 08.05