Ове године Државна агенција за архиве неће отворити своје изложбене сале да би на пригодан начин обележила Међународни дан архива. Међутим, услед ванредне епидемиолошке ситуације због коронавируса пружа нам се шанса за виртуелну шетњу по прошлости. Имамо прилику да преко очуваног наслеђа упознамо необичне људе и да доживимо догађаје које су обележили не само пут наше земље већ и наш пут као грађана и личности.

На сајту агенције се већ може погледати 47 дигиталних изложби, створених у периоду од 2007. до 2020. године, које приказују важне историјске догађаје и личности, као и годишњице успостављања дипломатских односа са другим земљама. Изложбе причају о најуспешнијем градоначелнику Софије Ивану Иванову, о усвајању Трновског устава и изградњи нове бугарске престонице Софије, о изградњи грађанског друштва код нас, о судбини бугарских Јевреја, о кнезу Александру Батенбергу, о научнику Видену Табакову, о писцу Јордану Јовкову, о првој бугарској путешественици Љуби Кутинчевој итд.

Стварање архива о историји наше земље почиње после ослобођења Бугарске од османске владавине, али нас поједина сведочанства враћају вековима назад - на пример најстарија хроника из 14. века. Архиви чувају податке о не само једној епидемији, која је код нас узела више жртава.

Агенција наставља да обогаћује своје архиве захваљујући и рођацима истакнутих личности који дарују наслеђене фотографије и документе. Најзанимљивији фондови који су у последње време попуњени су они везани за земљорадничког лидера Г. М. Димитрова, за књижевнике Евгенију Марс, Валерија Петрова, Леду Милеву.

“Примили смо први рукопис можда најпознатије бугарске дечје песме Леде Милеве – “Бели зека”, њену кореспонденцију са другим писцима, њене преводе које је радила још као ученица америчког колеџа. Веома драгоцен је и фонд везан за Валерија Петрова, који иако није велик, пружа могућност сазнати више о једном од највећих бугарских мајстора пера.”

Највеће интересовање су читаоци испољавали за сајтове посвећене ратовима и пре свега Првом светском рату, због пуног пописа скоро 100 хиљада имена жртава. Други документарни фонд, за који је интересовање такође велико, везан је за тзв. Народни суд. Агенција је већ дигитализовала већи број докумената повезаних са њим. По процени доц. Михаила Груева, последње године Државни архив је посетило скоро 5 хиљада истраживача.

“По традицији, архиви нису место које посећују политичари” – овим речима доц. Груев објашњава зашто ниједан политичар до сада није дошао у Државни архив.

Међутим, где би данас била Бугарска да је наша политичка класа учила из прошлости?

“Могле би се избећи многе грешке, из историје сазнајемо како су наши преци реаговали на изазове, али како се каже – време је пред нама.”

Превела: Албена Џерманова