Први попис стоке после Ослобођења Бугарске од Турака извршен је 1887. године. Према подацима из 1910. године, у Бугарској је гајено преко 8 млн и 600 хиљада оваца, што је 2.000 оваца на 1.000 становника. У то време Бугарска је била прва међу европским земљама по броју оваца у односу на број становника. Овчарство је код нас свој врхунац доживело 80-их година 20. века када је у Бугарској било преко 10 млн грла оваца.
Данас је број тих животиња у земљи скоро десетоструко мањи и износи нешто изнад милион грла. По речима сапредседника Националне асоцијације узгајивача оваца и коза Симеона Караколева, проблема у тој грани сточарства има на претек, а пад броја животиња је последица одсуства адекватне државне политике према овчарству и козарству. „Министарство пољопривреде мора да постави јасне циљеве – себи и узгајивачима. Запослени у тој привредној грани треба да буду обавештени шта ће се очекивати од њих у даљим корацима и којим правцем ће кренути она,“ категоричан је Караколев у интервјуу Програму „Христо Ботев“ – БНР.
Како би та грана постала профитабилна и привлачна за преко потребну радну снагу, неопходне су велике промене:
„Преко 80% фарми за узгој оваца и коза је у изузетно неповољном стању, посебно што се механизације тиче,“ објашњава Караколев и додаје: „Упркос два програмска периода која су истекла и једном претприступном, упркос милијардама које су се слиле у овчарство и козарство, посао је и даље крајње непривлачан и чак бих рекао примитиван. Људи који сада гаје овце и козе раде то, пре би се рекло, из љубави него да се тиме озбиљно баве.“
Озбиљну препреку за свакога ко одлучи да се тиме бави представља и шема субвенционисања узгајивача животиња.
„Када говоримо о субвенцијама, свима је јасно да оне никад и нигде нису довољне. Треба да се обустави подршка газдинствима која се издваја на основу хектара,“ категоричан је сапредседник Националне асоцијације узгајивача оваца и коза Симеон Караколев. „Такво субвенционисање води укрупњавању производње од чега мале и средње фарме трпе највеће губитке. Треба да се пређе на другу врсту подршке на основу газдинства, као што то раде у осталим земљама чланицама ЕУ.“
Постоје и други проблеми везани за исувише компликовану процедуру за аплицирање фармера на европске програме финансијске подршке, која их одвраћа од сличних субвенција. Према Караколеву, држава треба да подстиче запошљавање у сектору сточарства. У том смислу, озакоњивање преко 7.000 фарми које нису регистроване као сточарски објекти, углавном због бирократских препрека, представља малу победу али велики искорак за сектор.
Извор: Програм „Христо Ботев“ – БНР, интервју Нине Цаневе
Саставио: Јоан Колев
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС и noka.bg
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..