Село Пчелинци је потопљено 70-их година минулог века када су власти одлучиле да на том месту саграде хидроакомулацију. Параклис Светог Јована Летњег, две куће и део сеоског гробља су неми сведоци овог чина.
„Били смо одсечени од света. Није било превоза до суседних места, затворили су школе,“ сећа се Прван Лазаров. „Млади су отишли у градове, а неки од стараца који су исељени из села умрли су од муке.“
Житељи села су се због изградње хидроакомулације Пчелина расули по оближњим местима – већина се преселила у тзв. Пчелињско насеље у граду Радомиру, удаљеном 50 км од Софије. Како би сачували успомену на потопљено родно место, мештани су 1975. године у дворишту школе подигли споменик који сваке године посећују.
Сем некадашњих становника села и њихових потомака који овде долазе како би одржали живим сећање на село Пчелинци, ово место, тачније – мали храм на стени који чува приче из прошлости, посећују и туристи.
„Некада су храмови били мањих димензија,“ каже Милена Карамфилова, уредник Регионалног историјског музеја у Пернику. Према истраживачу Стамену Михајлову, црква датира из 15-16. века, али је сачувана једна плоча на којој је исписан датум 1350. г. За сада нико не може поуздано да каже да ли је храм изграђен тог датума. Није искључено да је касније дограђен. Архитектура храма је типична за тај крај земље – мала грађевина која је укопана у земљу. Храм се уздиже изнад хидроакомулације и као да нам поручује: вера ће се увек уздизати изнад нас и водиће нас кроз живот.“
Нажалост, вандали су својим потписима оскрнавили већину фресака у малој капели. Упркос томе, у олтарској апсиди се ликови неких светитеља још могу разазнати – Светог Теодора Тирона и Светог Теодора Стратилата, Светих Константина и Јелене, Пресвете Богородице.
Радослав Александров је аутор пројекта конзервације и рехабилитације храма:
„Често идем тамо, приметио сам оштећене фреске,“ рекао је он и додао: „То ме је болело и увек сам се питао хоће ли неко да их рестаурише. Ступио сам у контакт с Китаном Китановим, изврсним конзерватором и рестауратором из Археолошког музеја. Он ми је обећао да ћемо двојица обавити конзервацију. Сад смо покренули кампању за прикупљање новца.“
Саставила: Дијана Цанкова
Извор: интервју Елене Тамакјарске, дописник БНР из Перника
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
фотографиjе: архива
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Мало Трново данас обележава 111 година од ослобођења. У овом граду је 25. октобра 1913. године мешовита бугарско-турска комисија потписала документ којим је град са околним насељима припојен Бугарском Царству. Потписници са бугарске стране били су..