Навршава се 145 година од ослобођења Бугарске од Османске владавине. 3. марта 1878. године потписан је Санстефански мировни уговор између Русије и Османског царства и тиме окончан Руско-турски рат од 1877-1878. године, који је за Бугарску био ослободилачки. Наша држава, иако још увек одвојена од својих великих територија у којима су живели Бугари, поново се појављује на мапи Европе као Кнежевина Бугарска, која је обухватала северну Бугарску и подручје око Софије.
И мада је овај датум након петовековне османске владавине означио остварење једног од наших националних идеала – слободе, данас он изазива полемику.
„Много сам размишљао о 3. марту. Међутим, ма колико нас овај датум, уједињује као народ и државу, који се поново појављују на политичкој мапи Европе, он нас и раздваја, јер и дан данас национално уједињење, за које су се борили сви револуционари и људи који су радили за бугарску ствар, није остварено у облику у којем су га они замишљали" – изјавио је у интервјуу Јоану Колеву из Радио Бугарске Христијан Иванов.
Његово интересовање за бугарску историју изазвали су наш фолклор и народне игре годинама уназад, док је живео и студирао музику и психологију у Шкотској.
Према Христијану, подела на „филе” и „фобе”, која је чињеница у нашем друштву и то не само када је реч о историјским питањима, може се превазићи. У ту сврху, посебно је важно да свако од нас развије способност критичког размишљања и одвајања поузданих информација од дезинформација.
У дигиталном свету то је тежак задатак, али не и немогућ. Христијан има своју мисију у том правцу – заједно са својим истомишљеницима створио је видео-пројекат кроз који тумаче различите догађаје, чињенице и теорије везане за бугарску историју и стереотипе.
Још се не зна колико ће тачно видео-спотова садржати пројекат чији су аутори Бугари који су се вратили из иностранства, а који је инспирисан првим бугарским уџбеником – тзв. „Рибљим букваром“ Петра Берона, али је његов циљ јасан – да разбије уврежене представе о Бугарима као пројекцији главног јунака знаменитог романа Алека Константинова "Баја Гања".
„Можда има људи који су склони да прихвате да су они у суштини попут јунака Алека Константинова, али има и странаца који су кроз нашу земљу пролазили на путу према Истанбулу и описали су сасвим другу стварност. Док су путовали по Бугарској, рачунали су пре свега на гостопримство и помоћ људи у селима. Они у својим дневницима пишу да су Бугари изузетно чисти и вредни људи, спремни да их дочекају и нахране, а њихови домови сијају од чистоће. Циљ нам је да покажемо део ових докумената и обе тачке гледишта, и тако сваком нашем гледаоцу омогућимо да сам процени“ – наводе млади родољуби и додају да се надају да ће историјски документи и књиге заузети озбиљније место у животу младих Бугара.
За екипу пројекта је важно да гледаоцима понуди довољно чињеница које ће их натерати да другим очима погледају своје родно место, вредности и памћење које је очувало бугарску нацију до данас.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Facebook / Christian Ivanov
У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..
На дан Уједињења, када се широм Бугарске низом пригодних манифестација обележава 138 година од уједињења дела бугарских територија, разговарамо са проф. Вером Боневом о великом препородитељу Гаврилу Крстевичу. Вољом историјске случајности, а..
„Сачувано сећање на Уједињење из 1885. године у музејским збиркама, архивима, библиотекама и приватним колекцијама“ назив је путујуће изложбе коју је организовао Регионални историјски музеј у Пловдиву. Прва станица документарне изложбе је Јамбол...
Бугарска је на прагу нових избора за локалне органе власти – председнике општина, градоначелнике и одборнике. Познато је да у демократском друштву..
Променљиво облачно
Претежно облачно