Свети Константин био је цар Византије у IV веку који је хришћанство успоставио као званичну религију. Његова мајка Јелена открила је крст на коме је Спаситељ разапет и дала је подићи неколико манастира у Светој земљи. Откривање Крста Господњег сматра се најважнијим догађајем у историји хришћанске Цркве, а цар Константин и његова мајка Јелена проглашени су за свеце. На празник посвећен Светим Константину и Јелени, преплићу се хришћанска традиција и пагански елементи попут ходања по жеравици – нестинарства. Док је у неким крајевима овај обичај и до данас сачуван у изворном облику, на многим местима се изводи као атракција за туристе.
Припреме почињу неколико дана уочи празника. Прикупљају се прилози за заједничку курбан-чорбу, као и за чишћење и поправку извора и бунара у селу у којем се организује ходање по жеравици. На сеоском тргу унапред се поставља гомила дрва. Увече се пали велика ватра, око које се сви окупљају и слушају ритуалне мелодије. Када се запаљена ватра стиша, преостали жар се распирује и обликује се велики круг. Око њега се извија коло на чијем челу сe носе иконе Светих Константина и Јелене. У круг са жеравицом улазе босоноги нестинари, најчешће жене. Верује се да падају у стање транса у коме могу да изговарају пророчанске речи. Њихов ритуални плес траје неколико минута. После нестинарског плеса, сви се окупљају за заједничком трпезом где се сервира припремљена курбан-чорба.
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..