Огромно интересовање за соларну енергију у Бугарској се може објаснити високим ценама струје, као и неизвесношћу тржишта, посебно након избијања војног сукоба у нашој близини. Соларне електране у земљи знатно повећавају свој капацитет. „У Бугарској већ раде соларне електране укупне снаге преко 2.000 мегавата. Само у 2022. години отворене су нове електране чији укупни капацитет износи скоро 600 мегавата“, изјавио је Румен Петров из Бугарске соларне асоцијације у интервјуу регионалној радио-станици БНР у Старој Загори.
Први пут у нашој земљи више струје произведено је из сунчеве енергије, него из термоелектрана и нуклеарне електране. Догодило се то 1. маја ове године,када је у току неколико сати око подне енергија произведена у соларним електранама премашила ону из свих других извора, показују подаци Оператора електроенергетског система. У конкретном случају разлог је био планирани ремонт 5. блока НЕ „Козлодуј“, који је почео последњег априлског дана. Међутим, у сличним ситуацијама раније су потребну количину струје производиле термоелектране и хидроелектране, док је првог маја та количина добијена из обновљивог извора енергије.
Многа предузећа и фирме у Бугарској су већ инсталирали соларне панеле за своје потребе и све мање користе струју из електричне мреже. Очекује се да ће наредних година ова тенденција бити све израженија.
„Ако је говорити о користи и предности, рекао бих да је за инсталирање соларних панела потребно сасвим мало времена. Монтажа соларних панела је једноставна, инвестиција није велика. Код тренутних цена опреме, причврсних елемената и цене електричне енергије, период повратка инвестиције у соларну електрану је 5-6 година“, наводи Румен Петров.
Преко 31% електричне енергије у Бугарској производе соларне електране, док нуклеарна електрана и термоелектране су обезбедиле 29%, односно 22% струје, показују подаци Оператора електроенергетског система. Интересовање за производњу соларне енергије показују и домаћинства. Финансијска подршка физичким лицима очекује се у оквиру два програма везана за соларне електране за домаћинства, која су укључена у Национални план опоравка и отпорности:
„Желео бих да се у Бугарској најзад развије сегмент кућних соларних електрана, јер за разлику од Европе, код нас он тренутно није развијен. Једна варијанта је да се домаћинствима пружа финансијска подршка преко разних програма из којих ускоро очекујемо финансирање. Према прелиминарним подацима, њихов буџет ће бити довољан за око 10 хиљада кровова. Сматрам да је то добар почетак и надам се да ће интересовање за такве инсталације бити све веће.“ – каже Румен Петров.
Може ли соларна енергија да допринесе смањењу угљеничних емисија у производњи електричне енергије за 40%, као што је то предвиђено Националним планом опоравка и отпорности?
„Наравно да може. Свакако ће соларне електране допринети смањењу угљеничног отиска. Али, с обзиром да соларне централе раде само дању, потребно је их комбиновати са неком другом врстом електричне енергије – на пример, из хидроелектране, из ветрењача“, објашњава Румен Петров.
Од почетка године извоз струје из Бугарске је смањен за скоро 64%, а производња електричне енергије је на годишњој бази смањења за 5,5%. Ова тенденција је карактеристична за целу Европу, која је у рецесији.
Вижте още:
Извор: Интервју Станиславе Рајанове, Радио Стара Загора - БНР
Саставила: Венета Николова
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: pixabay
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева..