Инфраструктурни пројекти између Бугарске и Румуније не напредују брзо због сложеног регулаторног оквира, али ипак постоји одређени помак. Ово је на маргинама конференције „Уједињена Европа – пут ка економској безбедности и одрживој интеграцији“, која је пре неколико дана одржана у Русеу, у интервјуу за Радио Бугарску изјавио Дору Драгомир, шеф Билатералне привредне коморе Румуније и Бугарске.
Према речима Доруа Драгомира, могући улазак Бугарске у еврозону у макроекономском смислу ће се добро одразити на бугарско-румунске економске односе, јер ће уравнотежити трговину између две земље:
„Очекујемо већи извоз из Румуније у Бугарску и благи пад извоза из Бугарске у Румунију. Са друге тачке гледишта, мислим да неће бити великих разлика, јер, генерално, компаније из Румуније у више од 70% случајева раде са робом за и из Европске уније, однсоно за румунске бизнисмене није проблем да раде са еврима. У том погледу, морамо бити спремни на то да у еврима почнемо радити и са бугарским компанијама.“
Форум у Русеу окупио је на једном месту политичаре, дипломате, бизнисмене и новинаре, који своју делатност развијајују на бугарско-румунском простору, и био је изврсна прилика да се поразговара о актуелним питањима у вези са билатералним односима у контексту очекиваног новог гласања за или против приступања Бугарске и Румуније шенгенском простору.
„Ако крајем ове године не будемо примљени у Шенген, тј. ако нас поново одбију, мораћемо све интензивније да радимо на решавању свих оних проблема које Аустрија и Холандија износе као услов нашег уласка у Шенген. Нажалост, ако се пропусти овај тренутак, највероватније ће доћи до кашњења од најмање једне до три године“, објаснио је за Радио Бугарску Раду Динеску, генерални секретар Националне уније друмских превозника Румуније. Он је још једном истако свој позитиван став према идеји укидања граничних контрола између Бугарске и Румуније, односно о тзв. бугарско-румунском мини-Шенгеу, рекавши да је свој долазак у Русе искористио како би са градоначелником Русеа Пенчом Милковим и министром економије и индустрије Богданом Богдановим поразговарао о недавно отвореном паркингу за камионе у близини овог града и затражио једнак третман свих возача и камиона.
Љубомир Станиславов из Automotive Cluster Bulgaria рекао је за Радио Бугарску да се нада да ће сарадња између аутомобилских индустрија две земље бити интензивирана:
„По мом мишљењу, истина је да сарадња између аутомобилских индустрија Бугарске и Румуније није развијена у довољној мери. Може се урадити много више од онога што се тренутно ради. Главни разлог за то, како у Бугарској тако и у Румунији је тај што преко 90% инвеститора чине међународне компаније које производе компоненте или финалне производе за своје матичне компаније у западној Европи. У ствари, главна сарадња се одвија између домаћих компанија у бугарском власништву које раде за румунске партнере или обрнуто. Али, сасвим сигурно је могуће учинити много више.“
Румунска аутомобилска индустрија је веома развијена – у преко 600 компанија запослено је 230.000 радника и остварује се 30% укупног извоза из Румуније. Бугарска аутомобилска индустрија се последњих година такође добро развија, али присуство произвођача аутомобила какви су Renault и Ford у Румунији до сада није имало превелик утицај на пословање у Бугарској.
На форуму је преовладало мишљење да бугарско-румунски односи имају велики потенцијал. Упркос томе, било је очигледно да обе земље и њихове пословне елите и даље углавном размишљају у националном правцу. Овакви састанци су вероватно прилика да Бугарска и Румунија почну размишљати о томе да би требало да делују као тандем.
Фотографије: БТА, БГНЕС, Министарство економије и индустрије, лична архива
Превод: Свјетлана Шатрић
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..