Царев Брод одувек је словио за мултинационално село, а његови мештани поносни су на чињеницу да су потомци Татара, Немаца, Турака, банатских Бугара, руских белогардејаца, Албанаца, Чеха итд. У овом селу које се налази на територији Шумена исповедају се три религије, због чега овде и данас постоје три богомоље – православна и католичка црква и џамија. „Ми смо попут мале заједнице народа“, каже у шали градоначелник Стефан Живков додајући да су се људи већ „помешали“, али и даље чувају обичаје и успомену на своје претке.
Смештен између старих бугарских престоница Плиске и Великог Преслава, Царев Брод (североисточна Бугарска) некада се налазио управо на путу којим су пролазили цареви, па отуда потиче и његово име. Средином XIX века, након завршетка Кримског рата, овде се настанила велика група кримских Татара која се бавила сточарством, сазнајемо од градоначелника. Нешто касније, у Царев Брод стижу Немци:
„Године 1900. Фердинанд Сакс-Кобург и Гота населио је 50-ак немачких породица из Аустроугарске, тачније из Баната, као и банатске Бугаре. Њима је додељена земља, па су се, дошавши овамо и доневши са собом за оно време модерну машинерију, почели бавити савременом пољопривредом. Биле су ту и 2 албанске породице које су производиле бозу. После Октобарске револуције, овде су стигли руски белогардејци, који су побегли од режима у СССР-у“, каже Стефан Живков за Радио Бугарску.
Самостан 2024. године обележава 110. годишњицу свог постојања. Сви који дођу у Царев Брод свраћају до њега да набаве јединствену невенову маст бенедиктинских монахиња, припремљену по веома старом рецепту. Сестра Надја каже:
„Сестра Буркхарда, која је некоћ живела овде, била је сеоски лекар и лечила је биљем, јер тада није било скоро ничег другог. И правила је разне чајеве. Сачували смо рецепт за крему од невена и масти. Невен узгајамо овде, у башти. Има лековита својства и користи се за различите кожне проблеме, укључујући опекотине после терапије зрачењем.“
Данас је Царев Брод живо село са 1.300 становника који су ту стално насељени. Овде готово да и нема незапослености. У последње време значајно су порасле цене некретнина, јер су почеле да се досељавају младе породице са децом, због могућности рада на даљину, мира, чистог ваздуха и здравог сеоског живота.
„Код нас не постоје нити су икада постојале тензије на етничкој или верској основи. Нема локала са националним предзнаком. А Ускрс и Божић славимо сви заједно“, каже за крај градоначелник Стефан Живков.
Неколико дана пре почетка нове школске 2024-2025. године појавила се идеја о потпуној забрани мобилних телефона у школама. Главни разлози за овакву одлуку су слаб школски успех, расејаност ученика и, пре свега, погубни утицај на дечју психу, али и..
Спомен-плоча Атанасу и Љубомиру Далчеви откривена је у Солуну на иницијативу Бугарске новинске агенције (БТА) и Генералног конзулата Републике Бугарске у том граду. „Бугарска треба да обележава места широм света где су живели познати и значајни..
Света Софија – црква која је дала данашње име бугарској престоници обично остаје у сенци саборног храма Александра Невског. Он се уздиже у самом центру истоименог трга и својом белом фасадом и златно-зеленим куполама доминира градским хоризонтом..
Сваке године 26. септембра обележавамо Европски дан језика. Обележавањем овог дана промовише се вишејезичност, јер је језичка разноликост важна..
Ако би се избори одржали крајем септембра, у Парламент би ушло 7 политичких партија, показује истраживање агенције „Алфа рисерч“. ГЕРБ има подршку..
На иницијативу Савета Европе, 26. септембра сваке године обележава се Европски дан језика. Ова иницијатива, коју подржавају Европска комисија и Савет..