Царев Брод одувек је словио за мултинационално село, а његови мештани поносни су на чињеницу да су потомци Татара, Немаца, Турака, банатских Бугара, руских белогардејаца, Албанаца, Чеха итд. У овом селу које се налази на територији Шумена исповедају се три религије, због чега овде и данас постоје три богомоље – православна и католичка црква и џамија. „Ми смо попут мале заједнице народа“, каже у шали градоначелник Стефан Живков додајући да су се људи већ „помешали“, али и даље чувају обичаје и успомену на своје претке.
Смештен између старих бугарских престоница Плиске и Великог Преслава, Царев Брод (североисточна Бугарска) некада се налазио управо на путу којим су пролазили цареви, па отуда потиче и његово име. Средином XIX века, након завршетка Кримског рата, овде се настанила велика група кримских Татара која се бавила сточарством, сазнајемо од градоначелника. Нешто касније, у Царев Брод стижу Немци:
„Године 1900. Фердинанд Сакс-Кобург и Гота населио је 50-ак немачких породица из Аустроугарске, тачније из Баната, као и банатске Бугаре. Њима је додељена земља, па су се, дошавши овамо и доневши са собом за оно време модерну машинерију, почели бавити савременом пољопривредом. Биле су ту и 2 албанске породице које су производиле бозу. После Октобарске револуције, овде су стигли руски белогардејци, који су побегли од режима у СССР-у“, каже Стефан Живков за Радио Бугарску.
Самостан 2024. године обележава 110. годишњицу свог постојања. Сви који дођу у Царев Брод свраћају до њега да набаве јединствену невенову маст бенедиктинских монахиња, припремљену по веома старом рецепту. Сестра Надја каже:
„Сестра Буркхарда, која је некоћ живела овде, била је сеоски лекар и лечила је биљем, јер тада није било скоро ничег другог. И правила је разне чајеве. Сачували смо рецепт за крему од невена и масти. Невен узгајамо овде, у башти. Има лековита својства и користи се за различите кожне проблеме, укључујући опекотине после терапије зрачењем.“
Данас је Царев Брод живо село са 1.300 становника који су ту стално насељени. Овде готово да и нема незапослености. У последње време значајно су порасле цене некретнина, јер су почеле да се досељавају младе породице са децом, због могућности рада на даљину, мира, чистог ваздуха и здравог сеоског живота.
„Код нас не постоје нити су икада постојале тензије на етничкој или верској основи. Нема локала са националним предзнаком. А Ускрс и Божић славимо сви заједно“, каже за крај градоначелник Стефан Живков.
Света Софија – црква која је дала данашње име бугарској престоници обично остаје у сенци саборног храма Александра Невског. Он се уздиже у самом центру истоименог трга и својом белом фасадом и златно-зеленим куполама доминира градским хоризонтом..
У 43 земље на 6 континената прво школско звоно окупиће више од 32.000 бугарских малишана у укупно 396 бугарских допунских школа широм света, колико их је регистровано за школску 2024-2025. годину. Више од 2.000 наставника поново ће наше мале..
Музеј ваздухопловства у Бургасу посвећује месец септембар једном од својих специјалних експоната – хеликоптеру Ми-2, чији је први лет обављен 22. септембра 1961. године. Љубитељи авијације, гости и становници лучког града имаће јединствену прилику да се..
Данас обележавамо Дан органске производње. У ЕУ само 10,4% производње је органска, а у Бугарској је она смањена на тек 2-2,2%, рекла је за БНР Надежда..
Михаела Аројо је професионални фотограф из Варне и нема рођаке или пријатеље који су бесарапски Бугари. Упркос томе, 2019. године, импресионирана путовањем..
САД инвестирају кроз Амбасадоров фонд за очување културне баштине (AFCP) 240.000 америчких долара у Варненски културни центар ReBonkers. Ово су саопштили..