Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима, не војним јунацима, већ људима духа – онима који су у најтежим временима угњетавања будили нацију, враћали јој веру у слободу, знање и достојанство. У доба високих технологија и вештачке интелигенције, сећање на те личности подсећа нас на вредности које су темељ сваког народа – да слобода почиње од просвећености и духовности.
Реч будитељ потиче од глагола будити – онај који извлачи друге из мрака незнања. Будитељи су били писци, учитељи, књижевници, свештеници, револуционари, просветитељи – људи који су речју и примером распламсавали искру националне свести, будећи у свом народу осећај припадности, љубав према језику и роду.

Почеци овог празника сежу још у 1909. годину, у Пловдиву. Тринаест година касније, 1922, Народно собрање га је званично прогласило даном „свих заслужних Бугара“. За тај датум одабран је 1. новембар – дан посвећен светом Јовану Рилском, човеку кога историја памти као првог бугарског будитеља, монаха који је свој живот посветио вери, доброти и духовном уздизању свога народа.

С временом, уз пример светаца, ређају се и имена људи који су утемељили духовне и националне темеље Бугарске – Пајсија Хиландарског, аутора знамените „Историје славјанобугарске“; Софронија Врачанског, писца прве штампане књиге на савременом бугарском језику; апостола слободе Васила Левског и песника–револуционара Христa Ботева; Петра Берона и Васила Априлова, зачетника модерног школства и просвете – и многих других. Сви они „будили“ су свој народ на различите начине – пером, вером или оружјем. Кроз културу и знање, они су поставили темеље модерне Бугарске, уливајући својим савременицима понос и љубав према отаџбини.

Данас је Дан народних будитеља, један од највољенијих бугарских празника. У школама деца рецитују стихове, пале свеће пред портретима духовних предака, сећајући се да права слобода почиње знањем. Јер будитељи нису само део прошлости – они живе у свакоме ко уме да пробуди ум и срце другог човека.
У Бугарској постоје четири пролећна народна обичаја, за које се верује да штите младе девојке од бројних незгода. То су Бỳенек, Лазарице, "кумичене", "Мара Лишанка" . Изводили су се у данима око Ускрса , а у себи садрже елементе древне обредне..
БПЦ 9. марта прославља Светих Четрдесет Мученика Севастијских, који су били војници римског цара Ликинија у јерменском пуку у граду Севастији. Кад су настали поновни прогони хришћана, четрдесет њих није хтело да се одрекне Христа. Они су..
Бугарска 3. марта обележава 147. годишњицу свог ослобођења од петовековне османске владавине. Овај дан је 1990. године проглашен за национални празник одлуком Народног собрања. Санстефански мировни уговор између Русије и Османског царства, потписан..