"Бугарска је у златној средини према потрошњи пива у Европи. У Чешкој се попије највише пива годишње‚ а најмање у Италији. Ове статистичке податке објавио је Пјер-Оливије Бержерон‚ генерални секретар организације европских произвођача пива. Он је био специјални гост Удружења произвођача пива у Бугарској поводом њиховог професионалног празника који се обележава на Илиндан - 20. јула.
Какво је стање на тржишту пива у Бугарској?
- У Бугарској се производи преко 80 марки пива‚ од чега њих 8 има лиценцу за производњу различитих брендова пива из Чешке‚ Белгије‚ Немачке‚ Холандије. Егзотични укуси еликсира ћилибарно браон боје су нови хит у производњи пива код нас. У летњим врућинама љубитељи овог пића могу уживати у пиву са укусом текиле или лимуна. Нови производ на тржишту је пшенично пиво‚ које Немци зову "вајсбир". Оно је намењено поштоваоцима нетрадиционалних пива‚ јер се спрема од пшенице и није филтрирано. Овог лета на домаће тржиште је пуштен производ који до сада није био познат. То је сајдер "Somersby" – слабо алкохолно пиће намењено младима. И поред нових врста пива које су се овог лета појавиле на бугарском тржишту‚ Бугарин остаје конзервативан. На светло пиво отпада скоро 99 одсто продаје код нас‚ а преко 60 одсто је удео пива продатог у пластичним флашама."
Како се произвођачи сналазе у условима кризе?
Показало се да званична статистика о произведеним количинама пива у Бугарској постоји од 1888. године. Она се водила чак и за време ратова. Подаци показују да је у 2007. и 2008. години забележена највећа потрошња тог слабо алкохолног напитка по глави становника. "То нас је мало изненадило‚ јер смо дуго времена сматрали да је конзумација пива била највећа крајем 80-их година"‚ изјавила је новинарима Ивана Владимирова‚ главни секретар Удружења произвођача пива у Бугарској. У 2010. години потрошња пива је износила 67 литара по глави становника. Она је смањена‚ јер је само пре три године достигла до 74 литра по глави становника.
- Нажалост‚ криза је утицала не само на потрошњу‚ него и на производњу пива. У периоду 2009-2010. година она је опала за 15 одсто – каже Ивана Владимирова. – Хвала Богу‚ у том периоду‚ Бугари нису одустали од конзумације пива‚ и као што је са већином других тржишта‚ продаја је преусмерена са виших цена на ниже. Забележен је раст продаје пива у пластичним флашама због нижих цена и удобности употребе за потрошаче. С друге стране‚ потрошња пива је пренета из локала у кућне услове. Један од основних узрока за то је смањење куповне моћи становништва‚ релативно слаба туристичка сезона‚ понуда ол-инклузив аранжмана.
Последње две године биле су веома тешке за индустрију, јер као и код остале робе широке потрошње запажа се пад продаје пива. Међутим, произвођачи су задовољни што су упркос тешким временима успели да сачувају радна места у бранши. Стагнација на тржишту такође не представља препреку за инвестиције у проширење производње и асортимана производа. „Јер ће криза проћи, а високи квалитет бугарског пива се мора очувати”, коментарише Ивана Владимирова. У току 5 година инвестиције су достигле скоро 332 милиона лева /170 милиона евра/. Произвођачи пива су задовољни чињеницом да су од почетка године забележили раст од 7%, при чему су за браншу најактивнији летњи месеци. Који ће бити резултат за целу годину – за сада прогнозе нису баш оптимистичне, па ипак, „чаша је напола пуна”.
- Први пут од 2 године наовамо на тржишту није забележен пад – задовољна је резултатима Ивана Владимирова. – Надам се да ће се та тенденција задржати. Према прогнозама извршних директора компанија могућ је мали годишњи раст.
Произвођачи пива ове године обележавају и један други празник – индустрија пива у Бугарској навршава 130 година. Упркос доказима да су на нашем поднебљу пиво производили још древни Трачани, Словени, Прабугари, сматра се да је индустријска производња у нашој земљи почела у периоду непосредно после Ослобођења од турског ропства /1878. године/. Тада су предузетници из централне и западне Европе, као и Бугари који су образовање стекли тамо отворили прве фабрике пива код нас. Зато се и сматра да је Бугарска део велике европске породице произвођача пива.
Превод: Марина Бекријева, Албена Џерманова
