Летњи дечји кампови на мору или планини остављају незаборавне успомене код њихових учесника. Еколошки, језички, спортски, арт- табори... Има их за свачији укус, а још забавније је када у њима учествују деца из различитих земаља.
Деца из скаутске организације у родопском селу Пуковник Серафимово овог лета су угостила вршњаке из Француске. Она су се заједно забављала и радо упознавала разлике у свакодневном начину живота, културе, фолклора и све то засновано на идејама међународног извиђачког покрета какве су поштеност, одговорност, савесност и спремност за пружање помоћи и подршке другима. Француски и бугарски извиђачи су помагали усамљеним и болесним људима у селу, учествовали и чишћењу еко стаза у планини, јавних простора и нарочито око месне цркве. За време боравка они су се у потпуности удаљили од тековина цивилизације и разапели шаторе у планини изнад села. Кували су на ватри, направили сами столове као и импровизовано купатило од барела у којима се вода загревала на сунцу.
"За скауте нема непријатних послова, циљ је да се науче да једни другима помажу и да преживљавају у различитим неповољним условима. Дисциплина извиђача је мал те не војна. Имали смо патроле које су увече обезбеђивали камп. Дан је по правилу почињао фискултурним вежбама, затим је био пун игара, обуке и рада, а навече су се сви окупљали око логорске ватре", прича потпуковник Георги Петковски који је после одласка у пензију основао клуб "Родопски скаут". Потпуковник Петковски је бивш командант 101. алпског батаљона, учествовао је у мировним снагама у Ираку, добитник је награде "Официра године" за 2005. У извиђачком клубу под његовим руководством учествовало је 30 деце и око 15 одраслих. Најмлађи се према скаутској класификацији зову "мали даброви", а иначе похађају локални дечји вртић док су најстарији превалили педесету годину.
"Повезује нас љубав према природи, према исконским вредностима у животу. Радује нас што можемо да будемо заједно, да размењујемо искуства, да градимо пријатељства, каже Георги Петковски. - Идеја о одржавању овог кампа потекла је од француских извиђача који су упутили захтев за припрему таквог окупљања централној скаутској организацији. Они су нам предложили да будемо домаћини како би се уверили у наше квалитете јер смо иначе најмлађи горански клуб у земљи. Мислим да смо се успешно снашли са тим задатком. Од 6. до 15. јула заједно смо радили и забављали се. Играли смо, бавили се социјалним активностима, обилазили локалне споменике културе и музеје. Разгледали смо две од најлепших пећина Бугарске – Јагодинску и Ђавоље гротло код Триграда."
Када сви имају један циљ и поступају према истим принципима, онда језичка баријера и није неки проблем. Нити пак разлика у годинама или то где си рођен. "Веома интересантни су били вече талената и дан уметности. Испоставило се да горани не само умеју да кувају и раде већ и да плешу, певају и изводе скечеве. Увече окупљени око логорске ватре извиђачи су певали и говорили стихове. Последњег дана понека суза канула је из ока многих учесника јер је предстојао растанак. Скаути су разменили поклоне и сувенире. Важније од свега је што су ударени темељи пријатељству које ће, надамо се, дуже потрајати. Наши пријатељи из Француске позвали су нас да им идућег лета гостујемо", рекао је потпуковник Георги Петковски.
Превела: Ана Андрејева
Фотографије: клуб "Родопски скаут"
