„Увек дајем све од себе и певам као да ми је последњи пут“ – каже јунакиња монодраме „Дуенде" на текст Федерика Гарсије Лорке и Румјане Апостолове коју тумачи Татјана Лолова. Већ 10 година ова монодрама је на програму софијског позоришта „Театар 199“, а вољена глумица је те речи изговорила на стотине пута. Иако је последње године Татјана Лолова ангажована на снимању једне популарне домаће ТВ серије, она није изневерила своју позоришну публику. Поред свега осталог ова наша глумица позната, по низу запажених комичних улога, је и одличан певач.
Татјана Лолова је завршила Националну академију за позоришну и филмску уметност у класи проф. Стефана Срчаџијева. Из те генерације студената су и други наши истакнути глумци – Јицхак Финци, Григор Вачков, Емилија Радева, Никола Анастасов, Досјо Досев, Леда Тасева. Своје прве наступе на позоришној сцени Татјана Лолова је остварила још у студентским годинама. Своју каријеру почела је у позоришту града Русеа. Крајем 1956. г. била је прва глумица која је добила посао у тада новоформираном „Сатиричком позоришту“, које је званично отворено 1957. г. У њему је Татјана Лолова радила до 1978. г., када је прешла у позориште „Софија“. Њеној великој популарности допринеле су емисије БНР у којима је она учествовала, а ту свакако морамо додати и њене наступе на фестивалу сатиричне песме „Златни кос“ који се деценијама одржава у организацији БНР.
„Пре више година када је на челу уредништва „Хумор, сатира и забава“ била Катја Воденичарова, аутори дивних хумористичких емисија БНР су дошли на идеју да и глумци морају певати. Или бар неки од њих – сећа се Татјана Лолова. Организовали су писање песама, а њихово извођење поверавали људима који, како се каже, нису певали ни под тушем. Међу њима је била и моја маленкост. Захваљујући маестру Димитру Влчеву ја сам поверовала у себе. Он је тражен сарадник БНР, а радио је тада у Националном оперетском позоришту на чијем је програму било неколико његових дела. Написао је и велики број песама. Али најбитније је то што је многим глумцима помогао да развију и покажу свој музички таленат. Пре више година свако велико позориште у Софији је имало и свој оркестар. Била је то изванредна прилика како за публику, тако и за нас, глумце. У тим оркестрима свирали су неки од најбољих бугарских музичара. На нашу срећу диригент оркестра „Сатиричког позоришта“ био је Димитар Влчев – изванредни музичар који не одустаје лако. Колико сам само пута говорила да не могу отпевати ту и ту песму. Али је он наставио да ради са мном, био је упоран све док не остваримо жељени резултат. Сећам се да је прва његова песма коју сам снимила - „Заљубљени возач трамваја“, била лака за извођење. Тада још није постојао фестивал „Златни кос“. Сви глумци који смо наступали и у улози певача, имали смо велику трему пред концерте које је директно преносио радио, а одржавали су се у првом студију Бугарског националног радија пред публиком. И мада нас слушаоци нису могли видети, ми смо због људи који су дошли на концерт посебну пажњу посвећивали и свом сценском наступу, каже Татјана Лолова.
Легендарна глумица Татјана Лолова која је и дан данас веома активна каже да се увек придржавала строгих правила: „Као човек ја сам по природи оптимиста. А као глумица одржавам уредну хигијену гласа, тела и мисли. Без тога се не може ако желим да увек будем у кондицији. Инспиришу ме људи из мог окружења. Ја увек у шали волим да кажем да тајна лежи у томе што комуницирам са људима који су рођени после мене. Млађе особе су веома виталне, пуне су енергије и доброг расположења. Тежим да им пренесем своја знања. Понекад, у име професије, човек мора да се придржава одређених правила и да ограничава своје жеље. Рецимо, због гласа сам пре извесног времена оставила пушење. На сцени дајем све од себе – исто као моја јунакиња у монодрами „Дуенде“ која каже да увек пева као да јој је последњи пут.“
Татјана Лолова увек наглашава да њена веза са БНР има богату историју: „Радила сам у уредништву „Хумор, сатира, забава“ БНР, у разним емисијама читала сам поетске текстове. Годинама сам била водитељ једне емисије код уредништва „Народна музика“. Свиђа ми се бугарски фолклор али ниједну народну песму не могу добро отпевати. Упркос томе мој глас је „био присутан“ у кућама хиљада, а можда и милиона поштовалаца бугарске народне традиције. У оно време стизала су бројна писма од слушалаца. Учествовала сам и у емисијама на француском језику Радио Бугарске. Све у свему, БНР ми пуно значи и стварно не бих могла да испричам све само са пар речи. А не бих хтела да сада дуго говорим о томе.“
Превод: Албена Џерманова
