Где можеш да додирнеш и нањушиш науку, да скочиш са две ноге у други свет, да експериментишеш и да се изненађујеш? Где можеш да сањаш? Одговор је једноставан - од 1. октобра у музеју „Музејко“.
„То је једна феноменална идеја фондације „Америка за Бугарску“ коју је она реализовала у Софији, објашњава Калина Петрова, PR новог дечјег музеја. „Музејко“ је обишао више земаља пре него што је доспео у Бугарску и свугде је нешто узео и донео кући, како зовемо истоимени научни центар у главном граду Бугарске. Овде је он доставио све своје налазе од праисторије, стварности и Свемира. Окачио их је на гране Дрва – једне сложене машине коју покрећу наши посетиоци и која им узвраћа различитим звуковима, показује како се крећу предмети у бестежинском стању, каква је наша ДНК макромолекула. И све то у сарадњи са децом.“
У средишту „Музјка“ је његово ускршње Дрво – огромна покретна конструкција која повезује најнижу и највишу тачку музеја, исто као и Праисторију са Свемиром. Око Дрва ентеријер је подељен на епохе – прошлост, садашњица и будућност. У свим епохама преко поставки и интерактивних игара присуствују најзанимљивија научна открића у сфери археологије, палеонтологије и геологије као одраз прошлости; природе и архитектуре као лице садашњице; и космичких истраживања, енергије и комуникација као визија будућности.
Улогу игре, инспирације и искуства у реалним околностима и са стварним предметима у развоју деце истраживало је много филозофа и педагога. Као резултат тога створен је успешни и већ афирмисани модел дечјих музеја. Први је отворио врата далеке 1899. г. у САД, а данас их има већ око 400. Често пута дечји музеји немају властите колекције, али нуде малим посетиоцима специјалне игре које стимулишу њихову радозналост и стваралачко начело (а доста успешно то раде и код одраслих). Управо то је „Музејко“ који је 1. октобра отворио врата у Софији – место за заједничко активан и ефикасан провод времена малишана са њиховим родитељима и учитељима које пружа могућност за забаву и игру у неуобичајеном амбијенту.
„Деца испод 12 година старости не могу да посећују „Музејко“ без родитеља, али ми не гледамо на то као на ограничење, објашњава гђа Петрова. Такав је оптимални начин за стицање знања. Он претпоставља да родитељи и деце уче заједно, и да одрасли објашњава малом човеку везе које постоје међу различитим стварима. Дете пак експериментише у реалној средини преко безброј интерактивних игрица. А шта има лепшег од могућности да на тај начин стимулишемо квалитетну комуникацију са нашом децом!“
На стварању необичног музеја су радили познати научници, педагози и дизајнери и он је у потпуности усклађен са савременим образовним тенденцијама. Све се заснива на теоријама о учењу у игри и преко примењених активности, сугестије и осталих техника убрзаног учења и активирања потенцијала. Простор је приступачан и за људе са хендикепом, оштећеним видом и слухом, при чему је за њих улаз бесплатан.
Да видиш свет кроз очи жабе, да уђеш у улогу археолога, архитекте или грађевинара, да схватиш језик ветра, кише и облака, да прочиташ бајку „биологије“, да црташ, да се забављаш, да учиш енглески језик на чаробном месту и да не желиш да одрастеш. Та и друга чудеса очекују малишане и њихове родитеље.
„Циљ сличних простора је да у потпуности промене културну и образовну инфраструктуру места где настају“, објаснила је још гђа Петрова. Многи градови у свету препознатљиви су управо због својих дечјих музеја око којих се постепено појављују нова места погодна и занимљива за децу. И с обзиром на чињеницу да на Балкану немамо сличног музеја, то је једна дивна шанса за Софију да постане привлачна дестинација за родитеље из региона који желе да проведу један савршен викенд са децом.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: „Музејко“, Јорданка Иванова
