Од свог оснивања пре 82 године до данас Радио Бугарска не изневерава своју мисију – да представља свету нешто различитији али у потпуности веродостојан лик земље. Богатство тема и специфике бугарског језика претварају превод материјала на 9 страних језика у посебан изазов. То, међутим, уопште не плаши наше колеге преводиоце који се вешто сналазе са било каквим текстовима, независно од теме и стила. Њихови преводи су изванредно квалитетни и тако је било већ од почетка. Доказ професионализма језичких секција БНР су и личности које су део свог живота посветили Радио Бугарској, међу којима су били Петар Увалијев, Ђоко Росић, Крстан Дјанков. За њих је рад у овом медију био привилегија које су се сећали са захвалношћу и о којој су за живота увек радо причали. Повод да се сетимо тих значајних за бугарску културу личности је и састанак са још једним „златним гласом“ чија је животна прича везана за тај радио – Асеном Зидаровим. Осим као дугогодишњи преводилац и спикер у уредништву на француском језику, Асен је у сећањима својих колега остао и са надимком „Бициклиста“. Његов биланс сведочи да је на два точка пропутовао око 140.000 километара, а у три наврата је заједно са ћерком обишао и Чешку. Међутим, његова права страст заувек ће остати рад на радију.
„Морам рећи да сам изузетно срећан да ме интервјуишу за Радио Бугарску, јер је тамо прошла моја професионална каријера. Мало је људи радило целог живота на једном те истом месту. 39 година сам био члан француске секције и гајим дивне успомене на то доба. Био сам преводилац и спикер, направио сам неколико стотина интервјуа, имао сам ауторску емисију под насловом „Софија, љубави моја“ која се веома свидела слушаоцима у Француској и Белгији. Заснивала се на репортажама из различитих софијских локалитета. Можда је најуспешнија од њих била она коју сам посветио уличним музичарима. Данима сам обилазио улице, снимао извођења аматера, постављао питања, те сам онда преводио на француски њихове одговоре и дуго-дуго монтирао што је јако „унесрећивало“ тонске редитеље. Многе моје емисије су биле посвећене мојим омиљеним улицама. Једна од њих је испала изузетно поетска и причала је о улици Цара Шишмана. Волео сам да приказујем слушаоцима како се буди мој град, како се појављују први пролазници.“
Наш сусрет са Асеном Зидаровим је инспирисан фото-изложбом коју је он приредио у Дому синеаста у Софији, а отворена је до 7. јуна. Наслов „Фото-фантазије“ привлачи пажњу публике, али и отвара врата за изненађења. Фотографија је последња пасија Асена Зидарова. Мајсторство и свесрдни рад којим колега креира сваку слику оживљавају објекте који остају невидљиви за нас, иако су саставни сео наше ужурбане свакодневице. Занимљиво је и то да иако увелико подсећају на уметничке слике, његове фотографије скоро и да нису обрађиване на рачунару, јер због проблема са очима Асен не воли да проводи више времена пред машином. Али и поред тога не одустаје од фотографије и срећан је што је увек у животу био веран својим позивима.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: лична архива
