Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а божићне играчке – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Бугарски културни институт у Паризу „заблистао“ је у бојама традиционалних бугарских ћилима. Аутентични ћилими из 19. и 20. века по први пут су представљени на изложби отвореној у француској престоници. Колоритна експозиција у галерији Бугарског..
У Бугарској је носиоцима нематеријалног културног наслеђа дато место у Националном систему „Бугарска – живо људско благо”. Ове године „живим људским благом“ проглашени су плетачи рибарских мрежа, произвођачи вина, извођачи на калоферским алтин..
Христо Маринов, костреџија из Габрова, проглашен је живим људским благом и биће уписан у Националну репрезентативну листу нематеријалне културне баштине Бугарске. Христо Маринов је једини мајстор мутавџија у Бугарској. Мајсторско сведочанство добио..
Село Бусинци (у општини Трн, западна Бугарска), више није само географски појам на мапи Бугарске. Све више је гостију који га посећују да би се упознали са једном помало заборављеном традицијом, која поново оживљава пред њиховим очима. Они обавезно сврате..
Број Бугара који су у пчеларство уложили срце, душу и време опада из дана у дан. Разлог томе је да је пчеларство у Бугарској запало у озбиљну кризу. На дан када одајемо поштовање Светом Харалампију , заштитнику пчелара, повртара и воћара,..
У Старом делу Пловдива 20 мајстора занатлија ће учити децу старим занатима. У оквиру заједничког пројекта Регионалне занатске коморе у граду и општине Пловдив и уз финансијску помоћ државе у износу од 50.000 евра врата отвара Занатска школа...
Данас је граница између предмета уметности и занатских производа све мање видљива. Напредовањем технологија мајстори занатлије у свом раду примењују иновативне приступе. Управо та иновативност у раду одржава дух и интересовање за професију једног од..
Пре више од три столећа књижевник Петар Богдан је рекао да је Чипровци „бугарски цвет“ јер магичне боје најнежнијих створења природе „искачу“ из шара тамошњих ћилима. А данас су лепа ремек дела ткаља из тог планинског градића у музејима Европе и..
