Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Менаџери умерени оптимисти у погледу изласка из кризе

Прошло је скоро годину дана откако је светска економска криза "ушла и на наша врата". А подаци о домаћој привреди на данашњи дан нису охрабрујући. БДП је опао за пет процената, индустрија се сузила за 30-40 одсто, лоши кредити у банкарском сектору расту попут лавине, незапосленост угрожава многе европске земље. На тој позадини менаџерима је тешко да праве прогнозе, али су они ипак умерени оптимисти.

До стабилизовања економије ће доћи после обнављања кредитирања, коментаришу предузетници. Банке већ полако смањују камате на кредите, али према прогнозама ускоро нећемо имати раст од пре годину дана. И поред стагнације на "тржишту новца", банкари прогнозирају повећање кредита за 15 одсто током идуће године. Неки менаџери су оптимисти и очекују да ће се први знаци стабилизације економије испољити већ 2010., а у другој половини године може доћи и до раста прихода и профита.

Истраживање Бугарске трговинско-индустријске коморе показује да скоро једна трећина домаћих предузећа не осећа ефекте кризе, јер су једном ногом у "сивој зони"– коментарише бизнисмен Красимир Дачев, власник пет компанија које послују у сфери машиноградње.
"У различитим сферама бизниса постоје различите прогнозе – прецизира он. – У реалној економији, тј. у производном сектору и тачније у мојој бранши - производњи целулозе и тешкој хемији, перспективе нису баш "светле", иако постоје симптоми стабилизације. Али симптомима се не могу отплатити кредити, нити пак се може платити радницима."

Међународна тржишта такође дају "зелено светло", што ће утицати повољно на бугарски извоз и тачније на производни сектор. Оптимистичка расположења се назиру и у изјавама неких представника Европске централне банке, према којима "слободан пад је завршен", а доказ тога су последњи позитивни подаци у сфери индустријске производње.

"Права, реална економија је нешто сложенија ствар. Тамо се не може радити само са бројкама – коментарише европске прогнозе Красимир Дачев. – Проблем европских и бугарских банкара је да банке раде са бројкама, а ми – са живим људима. Како да објасним људима које, због стагнације на тржишту, морам отпустити с посла, да све то не зависи од мене? Када је бизнис био у успону, куповали смо машине и опрему у кредиту. Сада су приходи и промет опали, а банке траже да им вратимо паре."

Према истраживању међународне консултантске агенције "Макинзи" компаније које послују у индустријском сектору су приморане да отпуштају највише људи и умереније су у својим очекивањима о расту добити. Међутим, резултати тог истраживања показују да је први пут од годину дана наовамо оптимиста који очекују раст профита више од песимиста који прогнозирају пад.

"И ја очекујем побољшање економске климе у Бугарској – коментарише те податке Красимир Дачев. – Јер се управо ми, тзв. "патолошки" оптимисти и даље бавимо производњом, упркос кризи. Очекујем да се активно побољшање пословног окружења осети већ идућег пролећа."

Превод: Александра Ливен
По публикацията работи: Тања Харизанова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Цветан Симеонов

Пословни сектор жели политичку стабилност са функционалном владом и парламентом

Министар економије у прелазној влади, Петко Николов, изјавио је на церемонији доделе годишњих награда Бугарске трговинско-индустријске коморе (БТИК) да је са растом од 2,2% Бугарска међу првих шест земаља у Европској унији. Председник БТИК-а,..

објављено 4.12.24. 08.49

Нови региони кључ за бољу расподелу средстава из кохезионих фондова

Локалне самоуправе у Бугарској хитно траже реформу у систему планирања региона, како би се обезбедила праведнија расподела европских средстава за кохезију. Тренутна организација региона, упозоравају власти, додатно наглашава економске дисбалансе и..

објављено 2.12.24. 09.45

Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској није се променила у последњих годину дана

Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева (49,6 евра). Ову информацију изнео је Владимир Иванов, председник Државне комисије за берзе и тржишта,..

објављено 1.12.24. 09.05