Као што смо већ рекли, у Бугарској су инсталирани фотоволтаични капацитети још увек мали, а до 2020. године 16% електричне енергије која се производи у нашој земљи мора бити на бази обновљивих извора – претежно ветра и сунца. Уколико се то не деси, чекају нас папрене новчане казне од ЕК. Код тренутно скоро незнатна 3 мегавата фотоволтаичних капацитета у Бугарској, поређење са Немачком је просто незамисливо. Само за 2009. г. капацитет инсталираних тамо соларних система износиће 2 гигавата /2.000 мегавата/. Од тога корист има не само природа, већ и привреда, гледано у целини, јер се отварају нова радна места у области високих технологија. Бугарска нема стратегију не само о развоју соларне енергије, већ и о обновљивим изворима енергије гледано у целини, истичу експерти. Предузимач Румен Христов који је инвестирао у фотоволтаичне капацитете на подручју Искарског кланца, члан Асоцијације, коментарише Директиву ЕУ сагласно којој 16% енергије у Бугарској до 2020. г. мора бити произведена на бази обновљивих извора енергије.
„Наша Асоциација у свом саставу има експерте који су себи ставили за циљ да оцене тржиште фотоволтаика у Бугарској. Да бисмо постигли тај циљ 2020. године, наравно уколико остваримо развој фотоволтаике и ветроенергетике 50:50, сваке године морамо инсталирати по 150 мегавата фотоволтаичних капацитета. Претпостављамо да ће још толико ветротурбина бити пуштено у експлоатацију. То је циљ који свакако показује колико смо заостали. Стварањем Асоцијације покушаћемо да анализирамо узроке тог заостајања. Један од њих су мале слабости законодавства које се према нама, након широке дискусије, морају исправити.“
Бугарска има Закон о обновљивим и алтернативним изворима и биогоривима који је ступио на снагу средином 2007. године. Он гарантује откуп енергије произведене помоћу фотоволтаичних система на период од 25 година, колико је и век трајања фотоволтаичних система. По мишљењу чланова Асоцијације, лоше је то што не постоји фиксна цена за откуп енергије произведене на бази тих извора. Због тога сваке године банке одбијају кредите на име инвестиција у нове фотоволтаичне капацитете. Према Асоцијацији, инвеститори нису у стању да доставе тачне прорачуне банкама, јер се не може рећи која ће бити цена енергије, односно колико ће износити њихови приходи од откупљене фотоволтаичне енергије након три, пет или седам година. Румен Христов додаје:
„Додаћу још да је друга ствар која плаши инвеститоре стабилност бугарске валуте. Било би ефикасније да је откупна цена енергије у евро, јер су кредити које додељују банке у еврима или у левовској противвредности. Мислим да уколико та два проблема буду решена Бугарска ће бити у стању да испуни преузете обавезе према ЕУ.”
Ради остварења циља да до 2020. г. 16% произведене енергије код нас буде на бази обновљивих извора из асоцијације ће иницирати програм, по узору на немачки програм „10 хиљада соларних ћелија”. Он пружа могућност свима који имају кућу са погодним кровом да инсталирају фотоволтаични капацитет уз поједностављени поступак. Међутим, у Бугарској је за сада то сложени процес. Из Асоцијације предлажу законске измене и с тим у вези.
Превод: Албена Џерманова
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..
Локалне самоуправе у Бугарској хитно траже реформу у систему планирања региона, како би се обезбедила праведнија расподела европских средстава за..
Повремено са кишом
Облачно
Киша/Снег