У ЕУ је због кризе погоршана ситуација са државним финансијама и циљ извештаја је да представи земље чији буџети крију ризик по будући развој њихових економија због великих трошкова. Забрињавајућа је чињеница да ће‚ и поред уведених ограничења‚ буџетски дефицит многих европских земаља расти и достићи опасни ниво изнад 6 одсто. Последњих година Бугарска није забележила дефицит него вишак од 3 процента. Тренутно влада има амбицију да оконча 2009. годину са избалансираним салдом према реалним могућностима. На тај начин трошкови неће премашивати приходе.

Укључивање Бугарске у групу одликаша побољћаше како имиџ земље тако и њен кредитни рејтинг.

„Важније је да сврставање Бугарске у групу одликаша одражава стварно стање – коментарисао је извештај ЕК економски аналитичар из Индустри Воча Лачезар Богданов. – Последњих година Бугарска је стварно спроводила веома разумну и дисциплиновану фискалну политику‚ за разлику од других земаља чланица ЕУ. У крајњој линији‚ добро је што је то ипак дало резултате. У ствари‚ један од њих је да је терет кризе у земљи релативно мањи.“

Захтеви за приступање еврозони допуштају дефицит до 3 процента у државној каси‚ а Бугарска је‚ сем тога‚ више година остваривала и вишак прихода од 3 одсто‚ што чини 6 одсто БДП-а‚ тј. онога што домаћа економија производи.

„Ми смо практично штедили више него што је било потребно – наставља Лачезар Богданов. – Бугарска је спровела пореску реформу усмерену на смањење пореских стопа и истовремено показала да може имати стабилне јавне финансије са буџетским вишком‚ а не са дефицитом какав је постојао у неким другим европским земљама‚ укључујући старе и нове чланице ЕУ.“

Амбиција бугарске владе да донесе избалансиран буџет за ову и наредну годину везана је како за испуњење политичке обавезе о добијању поверења‚ тако и за приступање Бугарске еврозони‚ а то је део услова.

„То је важан стратешки циљ‚ а можда и најважнији у овом тренутку‚ након што смо већ остварили остале дугорочне циљеве на међународном плану као што је чланство Бугарске у НАТО и ЕУ. Тако да је то вредело наших напора. Ипак‚ не смемо заборављати да је стабилност буџета питање политике која води смањењу укупног ризика за земљу и која је у корист свих бугарских грађана и бизниса. 

За разлику од Белгије чији спољни дуг износи преко 100 посто БДП-а и крије ризике за економију земље‚ Бугарска има изузетно низак спољни дуг јавног сектора од 15 одсто. Да ли смо и по том показатељу међу одликашима у ЕУ?

 „Може се рећи да држава практично нема јавног спољног дуга‚ уколико узмемо у обзир да влада располаже и фискалним резервама инвестираним на међународна тржишта – рекао је Лачезар Богданов. – У целини гледано‚ Бугарска је једна од мало земаља света које немају државни спољни дуг. То је велика заслуга неколико узастопних бугарских влада које су радиле делимичне исплате тог дуга. Ако се вратимо 12 година назад‚ видећемо да је спољни дуг у односу на националну економију опао за преко 20 пута. Бугарска је тренутно у много бољој позицији од других европских земаља попут Грчке или Италије где је тај однос стравичан. Додаћу и то да има доста земаља чланица еврозоне које више не задовољавају критеријуме за чланство. У крајњој линији‚ оне су тамо једино због одсуства политичиког механизма за искључивање из еврозоне. У том смислу Бугарска заслужује много више од половине земаља еврозоне да буде у њој“‚ рекао је у закључку Лачезар Богданов‚ економски аналитичар из Индустри Воча.

 Превела: Марина Бекријева