Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

УНЕСКО у ери глобализације

Први јавни наступ Ирине Бокове био је учешће на Женском форуму у Довилу, Француска.
Фотографија: Архив
Бугарка Ирина Бокова, новоизабрани генерални директор Организације Уједињених нација за науку, културу и образовање, сања да поврати тој организацији статус „лабораторије идеја” у оквиру Уједињених нација за мирни и одрживи развој савременог света у ери глобализације, уз мобилизацију интелектуалне елите читаве планете. Последњег дана генералне конференције УНЕСКО-а гђа Бокова је представила своје идеје о будућности организације.

Прва жена генерални директор УНЕСКО-а преузеће дужност 15. новембра, на дан када се навршавају 64 године од оснивања организације. То је био храбар чин у послератном свету да се обједини светски културни и научни потенцијал у покушају изградње мира „у људским умовима”, управо тамо где се рађају и ратови. Данас, скоро две деценије после краја хладног рата у новом мултиполарном свету, ова мисија УНЕСКО-а постаје још актуелнија. Према Ирини Боковој, човечанство мора да стреми свету у коме ће владати мир, хуманизам и правда, а друштво ће се заснивати на знању и новим технологијама који су у служби човечанству и који чувају животну средину. Дијалог и међусобно поштовање међу културама, очување светске културне баштине, уважавање људског достојанства, слободе говора и приступа информацијама представљају део инструмената за постизање равнотеже у глобалном друштву. С тим у вези новоизабрани генерални директор је изразила срећу што је њена основна порука о дијалогу и међусобном поштовању и толеранцији наишла на добар пријем код свих чланова УНЕСКО-а. По приоритетним питањима гђа Бокова намерава да формира „савете мудраца” који ће окупљати истакнуте експерте, добитнике Нобелових награда и мислиоце светског гласа.
Гђа Бокова планира да настави иницијативе које је покренуо њен претходник, Јапанац Коићиро Мацура, усмерене на реформу администрације, децентрализацију активности и транспарентност у коришћењу скромног буџета УНЕСКО.

Задржан ће бити континуитет у приоритетима активности те светске организације. На првом месту неоспорно се налази образовање коме данас нема приступа скоро једна милијарда особа, од којих две трећине чине жене, а велики део њих је на афричком континенту. То је и континент према коме ће светска организација усмерити највећи део својих напора и ресурса. Равноправност полова је још једна сфера од основне важности. „Све док жене у свету немају једнак приступ образовању, информацијама и руководећим положајима, не може се говорити да је постигнута равноправност полова”, сматра гђа Бокова. И није случајно што је њен први јавни наступ после бирања на високу дужност било учешће у Женском форуму у Довилу, Француска, који је познат и као „Женски Давос”. Ирина Бокова се заложила и за веће место науке и проблема очувања културне баштине и животне средине међу активностима светске организације, њен својеврстан престижни „заштитни знак”.

Превео: Георги Стојчев
По публикацията работи: Марија Димитрова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15