Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

67% Бугара жели да више новца из буџета буде издвојено за здравство

Борјана Димитрова, директор агенције Alpha Research
Фотографија: "Дневник"
Повећање и боља расподела средстава за здравство, умерено смањење трошкова за социјалну помоћ и пензије и драстично смањење административних трошкова, то очекују Бугари од буџета за 2010. годину према наводима проучавања агенције Alpha Research.
"Како бисте планирали трошкове за 2010. годину, ако бисте били министар финансија?" То је главно питање истраживања, спроведеног по наруџбини Министарства финансија. Показало се да, кад би зависило од њих, 67% становника повисило средства за здравство. Више од 70% анкетираних људи сматра да се новац тог сектора не троши правилно. Према анализи сваки други Бугарин мисли да приоритет буџета треба да буде унутрашњи ред и сигурност, а 41% сматра да треба уложити више новца у образовање. Други, веома озбиљан проблем по мишљењу анкетираних грађана је очување бугарске природе. Више од трећине испитаника сматра да треба повећати трошкове за побољшање животне средине. Осим тога већи део бугарског становништва сматра да држава одваја превише средства из буџета за издржавање неефикасне администрације. И још нешто, на први поглед необјашњиво, без обзира на економску кризу, 63% анкетираних изјавило је да се слажу са умереним смањивањем средстава за пензије и социјална давања.

"Нећу преувеличати, ако кажем, да је велики број људи био изненађен, јер то први пут сазнаје како 34% целокупног буџета одлази у ту сферу – тврди Борјана Димитрова директор агенције Alpha Research. – То, пак, не значи да они желе да смање и онако мале пензије својих родитеља или блиских. Пре би се рекло да људи траже преструктуирање буџета, услед чега би средства, која се додељују неким неефикасним социјалним програмима за превазилажење незапослености, била смањена. Смисао тога је, да тај новац одлази људима којима је помоћ заиста потребна. Стиче се утисак да, за разлику од већине европских држава, где су проблеми унутрашњег реда и безбедности, у великој мери решени, па се зато код њих средства у условима кризе улажу у економску сферу, код нас ствари стоје другачије. Судећи по нашим анкетама, све више Бугара почињу да осећају недостатак сигурности. Због тога грађани желе ефикасније мере у тој области."
У односу на конкретне финансијске мере владе, малтене једногласна (84%) је јавна подршка повећању пореза на игре на срећу. Судећи по проучавању Alpha Research, 40% Бугара нема ништа против повећања акциза на цигарете и алкохол. Да ли то означава да су Бугари спремни да "затегну јако каиш" у условима кризе?

"Да, мислим, да ако се људима објасни ситуација, да средства која ће се уштедети на тај начин, могу да се искористе ефикасно, онда ће се појавити спремност за краткорочне жртве – сматра Борјана Димитрова. – Ако грађани осете и најмању сумњу, да тај новац неће бити потрошен како треба, онда ће се јавно мњење окренути за 180 степени. Тако да људи траже много транспарентнији и оптималнији буџет, чија би средства била трошена наменски."

Превео: Дарјан Бојков
По публикацията работи: Венете Николова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Прекоокеански веслач Стефан Иванов планира да превесла Северни океан

Познати бугарски прекоокеански веслач Стефан Иванов креће на путовање веслачким чамцем преко Северног леденог океана,   јавља БТА. Иванов је 2023. године учествовао у другој експедицији током које је поставио осам Гинисових рекорда пошто је чамцем..

објављено 20.6.24. 09.54

Око 40% Бугара пати од прекомерне тежине

Тридесет шест одсто грађана Бугарске пати од гојазности првог степена, док је 40% с индексом телесне масе изнад дозвољене границе. Према подацима националног репрезентативног истраживања јавног мњења које је спровела агенција „Тренд“, 49% Бугара пати од..

објављено 18.6.24. 17.48

Бугарска има традицију у високом образовању на француском језику

Вођене жељом да се након дугих година изолације у бившем социјалистичком табору отворе према свету, Бугарска и Румунија су се 1994. године придружиле Међународној организацији франкофоније. Једна од основних вредности франкофоне заједнице је..

објављено 18.6.24. 11.40