Росен Плевнелиев: У Југоисточној Европи се очекује знатно унапређење прекограничне сарадње

објављено 11.11.09. 12.44

С лева на десно: Тобиас Бауман, представник Асоцијације немачких трговинско-индустријских комора, Росен Плевнелијев, министар регионалног развоја и просторног уређења, Зинаида Златанова, руководилац делегације ЕК у Софији и Хелге Толксдорф из Министарства економије и технологија Немачке на конференцији.

Фотографија: Тања Харизанова

Југоисточну Европу очекује процват прекограничне сарадње, то је изјавио министар регионалног развоја и просторног уређења Росен Плевнелијев на отварању конференције, посвећене инфраструктури у Југоисточној Европи и сарадњи између малих и средњих предузећа у региону. На конференцији су учествовали представници Албаније, БиХ, Бугарске, Немачке, Кипра, Грчке, Македоније, Црне Горе, Румуније, Србије и Турске.

Први пут је у центру пажње била прекогранична сарадња и учешће малих и средњих предузећа у европским оперативним програмима регионалног развоја. Та тема је важна за Бугарску, која има амбицију да буде водећа у прекограничној кооперацији. Министар Плевнелијев је изразио спремност министарства да помаже приступ средствима за финансирање. Бугарска ће тражити сарадњу у основним областима економије као на пример у предузетништву, туризму, трговини, информационим и комуникационим мрежама и услугама, стимулисању тржишта рада. Преко својих удружења мали и средњи бизнис може и мора активно учествовати у апсорбовању средстава из европских фондова. Бугарска трговинско-индустријска комора (БТПП), организатор дешавања, одавно ради у правцу побољшања услова за инвестиције и за развој бизниса у Југоисточној Европе.

„Многе државе Југоисточне Европе постале су део ЕУ и заинтересоване су да побољшају услове у којима се развија бизнис, како би извозиле стабилност у најближе регионе као што су Западни Балкан и Црноморски регион. Све се то не може остварити без добре инфраструктуре – изјавио је на конференцији председник БТПП Цветан Симеонов. – Други важан моменат, који намеће разматрање тих питања јесте да су интереси многих земаља контрадикторни. Желимо да изградња инфраструктуре буде избалансирана и да води рачуна о интересима свих учесника. За Бугарску је важно да активира своје контакте преко лука на Црном мору, да прошири инфраструктуру преко Истанбула, како би се Европа лакше повезивала са Блиским Истоком, као и да се изгради саобраћајни правац север – југ. Када разматрамо инфраструктуру, требало би да погледамо и питања везана за енергетску сигурност. Бугарска је једна од најзаинтересованијих држава у том погледу.”

„Снажан извор развоја економије су европски фондови, који су на располагању државама у региону”, наводи Хелге Толксдорф из немачког министарства економије и технологија, који наглашава неопходност привлачења страних инвестиција. По речима Тобиаса Баумана из Асоцијације немачких трговинско-индустријске комора, побољшање инфраструктуре је важна антикризна мера за Југоисточну Европу. „Ти пројекти су неопходни уједно и Европи”, навео је још Тобиас Бауман.

„Будућност припада Југоисточној Европи, уверен је министар Плевнелијев. – Ако је до пре неколико година било ратова и ограда између држава сада предстоји процват сарадње, изградња аутопутева, стварање пријатељстава. У радијусу од 500 километара око Софије живи 50 милиона становника Југоисточне Европе, који су веома занимљиво тржиште. Интересантно, пре свега, због будућности, коју сви очекујемо, а која ће бити обележена брзим и квалитетним развојем.”

Превео: Дарјан Бојков

По публикацията работи: Тања Харизанова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Росен Плевнелиев: У Југоисточној Европи се очекује знатно унапређење прекограничне сарадње

Више из ове категориjе

Живот Бугара у Патагонији – прича о неговању традиције и заједничког памћења

Бугарска водећа у ЕУ по броју запослених у ризику од сиромаштва

Бугари међу Европљанима који најређе користе железнички превоз

Отац Јулијан Ангелов помаже Бугарима у Женеви да открију друга мерила богатства

Трошкови хране порасли за трећину

Нови музеј у Пловдиву доноси причу о новцу