Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Буџет 2010 – корак ка приступању Бугарске еврозони

Фотографија: БГНЕС
Буџет 2010. је разрађен у за домаћу привреду тешком периоду. Он представља израз политике усмерене на преброђивање негативних последица кризе. То је казао Бојко Борисов приликом представљања буџета у бугарском парламенту. Без неке нарочите расправе буџет за наредну годину је усвојен у начелу. Најважнији циљеви кабинета Борисова су очување макроекономске и монетарне стабилности кроз даље функционисање монетарног већа и приступање еврозони.

По речима министра финансија Симеона Дјанкова "то је најбољи буџет у целом ЕУ" који ће нам омогућити да брзо приступимо Механизму девизних курсева ERM 2 познатом и као чекаоница за евро. Због економске кризе и смањења финансијских прихода земље, министар Дјанков је недавно на метафорички начин осликао буџет за идућу годину као "малу посну пицу". Управо зато што ће пица бити мала и посна, морамо да добро размислимо који ће нам бити приоритети за наредну годину. Највећи акценат ставља се на социјалну област – из државног буџета за њу ће бити издвојено 15 одсто БДП. Приоритетни су такође образовање, заштита животне средине, саобраћај и комуникације, здравство, унутрашњи ред и безбедност. Допунски приходи очекују се од реформисања тих сектора преко редукције администрације за 15 одсто. Основни напори владе у наредној години биће усмерени на јачање финансијске дисциплине у земљи и повећање наплативости пореза као и на апсорбовање средстава из еврофондова. Једна од најефикаснијих мера ће бити смањење социјалних доприноса за 2 одсто. Основни циљ владе је повећање куповне моћи буагрских грађана, рекао је у парламенту министар Дјанков, а буџет 2010. је најтежи од 10 година наовамо, али ће упркос томе гарантовати зараде бугарских грађана, монетарно веће и уштеђевине грађана.

Који су основни параметри буџета 2010?

Буџет је разрађен на основу очекиваног пада европске економије за око 4 одсто ове и 0,1 одсто наредне године. За разлику од европских прогноза бугарска влада планира за следећу годину пад раста домаће привреде од 2 процента. Предвиђа се и нулти буџетски салдо у државном буџету што значи да расходи не смеју премашивати приходе. Стопа незапослености ће порасти за 2 процента до 11,4 одсто због зимског периода када ће криза најјаче погодити бугарску привреду. Стопа инфлације догодине ће бити ниска, вероватно тек 2,2 одсто, а то због смањене потрошње. Упркос слабом дотоку страних инвестиција у земљу, следеће године очекујемо да оне износе око 10 одсто БДП. Планира се да БДП износи 63,5 милијарди лева, односно 32 милијарде евра.

"Усвајање буџета за 2010. можда је најбоља пријава за приступање еврозони", казао је вицепремијер и министар финансија Симеон Дијанков. Он је био категоричан да влада неће дозволити да се у Бугарску пренесе европска пракса кресања плата и пензија. Према прогнози бугарска привреда ће почети да се опоравља у 2001. г.

Превела: Ана Андрејева
По публикацията работи: Тања Харизанова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Цветан Симеонов

Пословни сектор жели политичку стабилност са функционалном владом и парламентом

Министар економије у прелазној влади, Петко Николов, изјавио је на церемонији доделе годишњих награда Бугарске трговинско-индустријске коморе (БТИК) да је са растом од 2,2% Бугарска међу првих шест земаља у Европској унији. Председник БТИК-а,..

објављено 4.12.24. 08.49

Нови региони кључ за бољу расподелу средстава из кохезионих фондова

Локалне самоуправе у Бугарској хитно траже реформу у систему планирања региона, како би се обезбедила праведнија расподела европских средстава за кохезију. Тренутна организација региона, упозоравају власти, додатно наглашава економске дисбалансе и..

објављено 2.12.24. 09.45

Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској није се променила у последњих годину дана

Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева (49,6 евра). Ову информацију изнео је Владимир Иванов, председник Државне комисије за берзе и тржишта,..

објављено 1.12.24. 09.05