Куповна моћ Бугара

објављено 17.12.09. 12.11

Експерти прогнозирају да ће због веће потрошње око Божића цене порасти у ограниченој мери.

Фотографија: Тања Харизанова

Последње испитивање Евростата, статистичке службе ЕУ, показује да међу земљама Европске уније највишу куповну моћ имају грађани Луксембурга, Холандије и Ирске, а најнижу - Бугарске и Румуније. Стандард и куповна моћ су у ствари вештачка јединица мере која укључује куповину истог обима роба и услуга у појединим земљама. Иако најнижа у ЕУ, куповна моћ Бугара је порасла у односу на 2006. годину.
Друго испитивање које је спровела консалтинг компанија „GfK GeoMarketing“ показује да је густина куповне моћи у Софији слична оној у развијенијим економијама Европе. Компанија је израдила карту која илуструје расподелу куповне моћи становништва по метру квадратном и приказује регије са већом, односно мањом куповном моћи становништва. Анализа показује и да куповна моћ у неким деловима Софије варира од 5 до 7 млн евра по километру квадратном, каква је она пример у Риму, Мадриду, и у неким деловима Велике Британије, Холандије и Данске.
Ове две статистике дају повод да анализирамо куповну моћ и потрошачко понашање Бугара. Последњих 5–6 година потрошачи су живели у рају неограничене потрошње, подизали су кредите не само за куповину стана, аутомобила, технике или за реновирање, већ и за свадбе, крштења и путовања. Статистика показује да је сваки други Бугарин користио потрошачки кредит. Експерти називају бугарску рецесију потрошачком, због дугова које су нагомилала домаћинства и мала и средња предузећа. Иако је криза већ код нас, Бугари и даље купују по инерцији. Тежак раскид са навикама и лепим животом довео је до немогућности отплате кредита од стране домаћинстава. Али та инерција од последњих 7–8 година је полако нестала, а уместо тога људи и по два пута размишљају пре него што потроше.

Први пут у последњих десет година у Бугарској је за октобар 2009. године регистрована дефлација која се сматра непријатнијом појавом од високе инфлације, јер демотивише предузећа и потрошњу, доводи до раста незапослености и до даљег пада цена. Експерти прогнозирају да ће због веће потрошње око Божића цене порасти у ограниченој мери, а да ће годишња стопа инфлације бити 1,8 одсто. Продавнице користе „божићно расположење“ у покушају да натерају клијенте да „одреше кесу“.

Превео: Георги Стојчев

По публикацията работи: Тања Харизанова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Куповна моћ Бугара

Више из ове категориjе

Божићно расположење у Софији већ од новембра – базари и актракције

Улога ТикТок-а у манипулацији јавним мњењем расте

Два бугарска универзитета на престижној ранг листи