Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Орочени депозит – преферирани облик штедње у Бугарској

Недавно је компанија за маркетиншка проучавања GFK предочила резултате испитивања односа грађана Средње и Источне Европе према штедњи и инвестицијама у 2009. г. Први закључак је да прошле године није било толико лако штедети као што је то било рецимо 2005. г. Узрок тога је свакако глобална финансијско-економска криза. Сада људи много више зазиру од ризика и настоје да им штедња буде сигурна. Тек 6 одсто испитаника из Бугарске изјављује да би у наредних 12 месеци било у стању да нешто новца остави на страну. Занимљива је разлика која се уочава у мотивима штедње пре 5 година и сада. Рецимо у Аустрији, Хрватској и Словенији 2005. грађани су штедели да би купили кола, да би прославили неки празник, неки су једноставно „чували беле паре за црне дане”, а други улагали уштеђевину у кућу или стан. У источним земљама, на пример у Бугарској, Румунији, Пољској, Украјини и Русији разлози су друкчији. У тим земљама људи уштеђују новац да би га касније потрошили превасходно на ремонтне радове код куће, на неки апарат за домаћинство, да би се лечили или једноставно да би имали нешто по страни. У 2009. г. ситуација више није иста, а разлике у мотивима су готово брисане. Нагло опада могућност да се штеди и у први план избија фактор сигурности штедње. Тања Тошева из GFK-Бугарска каже:

„За Бугарску могу да наведем три основна разлога из којих људи штеде. Највише испитаника каже да уштеђују новац да би касније купили неку жељену ствар. Другим речима ако нам треба нешто скупље, а не можемо да га приуштимо одмах, штедимо како бисмо га касније набавили. Око 40 одсто становништва Бугарске, које броји око 7,5 милиона људи, уштеђује новац управо у ту сврху. Други циљ уштеђевине је финансирање образовања деце, инвестирање у њихову будућност. Трећи разлог је веома карактеристичан за менталитет нашег народа – „да имамо нешто по страни, па кад нам затреба да ово или оно поправимо у кући, да имамо чиме да то платимо.“

 

Што се штедних производа тиче ситуација се битно разликује од државе до државе. У неким земљама су преферираније инвестиције у обвезнице, инвестиционе фондове и хипотекарне хартије од вредности. У Бугарској ови облици штедње нису нарочито популарни. Прилично мало је штедиша који улажу новац у такве финансијске производе. Они су атрактивни за свега 3 одсто грађана, првенствено таквих који имају економско образовање и високу финансијску културу или пак запослених у финансијском сектору, јер су им механизме те врсте штедње добро познати. То су људи са бољим материјалним статусом, према томе су и њихове могућности да улажу у инвестиционе фондове, акције и друге вредносне папире далеко веће. Тања Тошева додаје:

„За просечног грађанина приступачнија варијанта је штедни улог или пак орочени депозит. Овај последњи је добио на популарности последње 2-3 године. Сврха штедње у Бугарској је најчешће куповина некретнине. Има земаља у којима се коришћење различитих инвестиционих шема прихвата као далеко погоднији и атрактивнији облик штедње. Међутим морам признати да се код инвестиционих производа у 2009. г. у развијенијим земљама запажа извесна стагнација.“

Према наводима поменутог истраживања тренутно 13 одсто бугарских грађана користи неки облик штедних производа, првенствено депозите. Резултати испитивања указују на то да немали проценат људи у Централној и Источној Европи гаји неповерење према финансијским институцијама. У више од половине држава обухваћених анкетом, укључујући и Бугарску, између 11 и 20 одсто испитаника изјављује да уштеђевину држи код куће. Прилично висок је тај постотак у Србији и Украјини где читавих 51, односно 65 одсто чува новац у сламарици. На другом полу су Пољаци – тек 10 одсто њих сматра да је стављање новца испод душека пригодан начин штедње. Ево и једне новине – све више Бугара мисли да је индивидуална штедња у облику животног осигурања атрактивна. 2009. г. 28 одсто бугарских грађана цени значај осигурања живота, док у јануару 2010. г. тај проценат већ износи 34 одсто.

Превела: Ана Андрејева

По публикацията работи: Милка Димитрова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Гувернер БНБ разговарао са амбасадорима ЕУ о придруживању еврозони

Гувернер Бугарске народне банке (БНБ), Димитар Радев, састао се са амбасадорима Европске уније и разговарао о придруживању Бугарске еврозони, саопштено је из БНБ. Састанак је одржан у Софији, на иницијативу амбасадора Мађарске Миклоша Бороша, у оквиру..

објављено 4.12.24. 09.20
Цветан Симеонов

Пословни сектор жели политичку стабилност са функционалном владом и парламентом

Министар економије у прелазној влади, Петко Николов, изјавио је на церемонији доделе годишњих награда Бугарске трговинско-индустријске коморе (БТИК) да је са растом од 2,2% Бугарска међу првих шест земаља у Европској унији. Председник БТИК-а,..

објављено 4.12.24. 08.49

Нови региони кључ за бољу расподелу средстава из кохезионих фондова

Локалне самоуправе у Бугарској хитно траже реформу у систему планирања региона, како би се обезбедила праведнија расподела европских средстава за кохезију. Тренутна организација региона, упозоравају власти, додатно наглашава економске дисбалансе и..

објављено 2.12.24. 09.45