Бугарска – једна од земаља које су извукле највећу корист од преласка на зелену привреду

објављено 22.2.10. 13.41

Упркос финансијској кризи, у 2009. години запажено је знатно повећање страних инвестиција у изградњу ветрењача и соларних паркова, констатује Бугарска агенција за инвестиције

Фотографија: БГНЕС

Може се испоставити да су Бугарска и Аустрија извукле највећу корист од преласка на зелену привреду. Ово стоји у Годишњем извештају Европске комисије о запошљавању у ЕУ. Разлог тога су економске специфичности две земље. Велик је број пропратних активности производње чисте енергије и еколошких производа, при чему мали број запослених у тој сфери обезбеђује знатан део БДП тих земаља. Основни задатак нове Европске комисије јесте да усвоји Стратегију о економском расту до 2020. Њен основни акценат је прелазак на зелену привреду. Према Европској комисији то је једина шанса да на милионе Европљана поново нађе посао након сужавања тржишта. Ова трансформација ће довести до промене структуре тржишта рада читавих сектора привреде. Многа радна места ће бити затворена, при чему ће се отворити нова. Након краја кризе многа отпуштена лица неће моћи да се врате на своја стара радна места, али то ће бити шанса за њих да савладају нове "зелене" професије. На пример, запослени у рударству или грађевинарству моћи ће да се запосле у компанијама које послују у области енергетске ефикасности, јер се најзначајније промене очекују управо у енергетском сектору и добивању сировина.
Бугарска влада такође рачуна на развој зелене привреде. "Један од наших циљева је повећати инвестиције у "зелену" Бугарску, изјавио је вицепремијер и министар финансија Симеон Дјанков поводом владиног програма о подстицању "зелених" пројеката. Морамо добро размислити какву Бугарску желимо наредних година, а не само како изаћи из кризе, јер би наша земља могла да у ЕУ, као имиџ и привреда, постане прва "зелена земља" - "Зелена Бугарска". Влада углавном рачуна на енергетску ефикасност и развој обновљивих извора енергије, на искоришћавање минералних вода, на еколошки туризам и еколошку пољопривреду."

"Убеђена сам да Бугарска има велике могућности за позиционирање у тој теми", изјавила је пре неког времена у интервјуу РБ бугарски еврокомесар Кристалина Георгијева. Као прво, зато што можемо пуно тога урадити у области енергетске ефикасности, што ће уштедети и пуно новца, а као друго – бугарска економије пуно зависи од туризма и пољопривреде. Те две гране имају велике перспективе за развој."
За развој "зелених" пројеката до 2013. г. Бугарска ће од ЕУ добити скоро 3 милијарде евра. Финансираће се 10 праваца, при чему ће највећи део субвенција бити искоришћен за водени сектор, железнички саобраћај, управљање отпадима и енергетску ефикасност. Скоро 66,5 милиона евра биће инвестирано у обновљиве изворе енергије. Циљ је да Бугарска испуни захтеве ЕУ да до 2020. године 20% енергије буде на бази обновљивих извора. Ту је наша земља најактивнија. Инсталирани капацитети соларних постројења код нас прошле године износе 3 мегавата. До овог момента пријављени су пројекти о обновљивим изворима енергије за 12 хиљада мегавата - њих 8 хиљада односи се на електричну енергију на бази ветра, а 4 хиљаде – на соларну енергију. Бугарска може постати лидер у производњи електричне енергије из соларне енергије, коментарише агенција Ројтерс, анализирајући тржишне услове и перспективе сектора у земљи. Агенција прогнозира повећање капацитета соларних електрана до 140 мегавата крајем 2010. године. Међутим, за остварење тог раста потребно је и даље задржати преференцијални третман потенцијалних инвеститора.
Зелена привреда има и доста противника. Неки стручњаци тврде да су државна помоћ за изградњу постројења на бази обновљивих енергетских извора и сама њихова експлоатација изазвали праву грозницу код инвеститора и да нови капацитети могу довести до преоптерећења електричне мреже. Високе цене електричне енергије коју производе ветрењаче и соларне електране додатно оптерећују буџет Бугарина.

Упркос финансијској кризи, у 2009. години запажено је знатно повећање страних инвестиција у изградњу ветрењача и соларних паркова, констатује Бугарска агенција за инвестиције. Интересовање за тај сектор привреде је огромно. То потврђују и подаци америчких научника, према којима су прошле године соларна енергија и енергија на бази ветра донеле рекордне профите, а обећавају одличне резултате и убудуће. Најтачније трендове зелене привреде уопштавају речи бивше потпредседнице Светске банке Кристалине Георгијеве: ”Биће то највећа трансформација, већа и од IT револуције".

Превод: Албена Џерманова

По публикацията работи: Тања Харизанова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Бугарска – једна од земаља које су извукле највећу корист од преласка на зелену привреду

Више из ове категориjе

Предузетници бојкотовали расправу о Буџету за 2026. г.

Произвођачи дувана против забране субвенција сектору у ЕУ

Тунел „Чирпан“ на прузи Пловдив – Бургас биће завршен до краја 2026. г.

Тунел „Чирпан“ на прузи Пловдив – Бургас биће завршен до краја 2026. г.

Произвођачи дувана против забране субвенција сектору у ЕУ

У буџету за 2026. годину планирано 10,5 милијарди евра новог задужења и дефицит од 3%