Расправа о антикризним мерама у Бугарској

објављено 23.3.10. 12.47

Лачезар Богданов из Industry Watch: "Мислим да у тим мерама преовлађују екстравагантне и егзотичне идеје од којих се очекује мал те не неко чудо."

Фотографија: БГНЕС

Након бучне јавне расправе о неким идејама у ходу о решавању кризе, влада, синдикати и послодавци су сели за преговарачки сто да би размотрили које се све мере морају предузети у циљу стабилизације домаћих финансија. Према владиним изворима само у прва два месеца буџетски дефицит је премашио 1.4 милијарде лева (око 700 милиона евра). Узрок тог дефицита су намиривање застарелих дугова државе и смањени приходи. Бугарска влада мора наћи 2 милијарде лева (око 1 милијарде евра) које би одржавале дефицит испод 3 одсто у овој години.

"За око 80 одсто понуђених мера постоји консензус између владе, синдиката и послодаваца" – рекао је министар финансија Симеон Дјанков. Један од предлога је пореска амнестија за оне који су стекли имовину дохоцима из неформалне привреде. Предлаже се да се на ту имовину једнократно наплати порез од 10 одсто. Премијер Бојко Борисов није прихватио идеју да се повећа равна пореска стопа која сада износи 10 одсто, али је понудио да се уведе порез на луксуз који би се наплаћивао на велике једрилице, приватне авионе, скупе аутомобиле и луксузне некретнине са образложењем да ће се тако терет кризе праведније расподелити. Ова идеја је пре оцењена као популистичка него ли као фискална. Изненадно се у пакету антикризних мера синдиката и послодаваца појавио предлог да се индиректни порез на додату вредност (ПДВ) повећа са 20 на 22 одсто, али само на рок од годину дана. Неки експерти сматрају да ће се на тај начин брзо обезбедити новчани прилив у буџет. Други међутим тврде да ће тај потез бити нови ударац на привреду. Засада је сигурно да ће бити понуђени на продају власнички удели државе у великим компанијама као што су Топлификација – Софија и Национални дворац културе у Софији. Биће приватизована и сва имовина државе која јој није потребна, јер се по правилу издаје забадава.
"Чуди ме да су се синдикати и послодавци сложили око тога, они нормално имају опречне интересе, па требало би да имају и различита мишљења, бар о неким идејама привредне политике", рекао је у интервјуу за Радио Бугарску економски аналитичар Лачезар Богданов из Industry Watch. Он је овако прокоментарисао лансиране идеје о изласку из кризе:

"Мислим да у тим мерама преовлађују екстравагантне и егзотичне идеје од којих се очекује мал те не неко чудо. Ту бих поменуо пореску амнестију, порез на луксуз и остало све до увођења плафона за плате државних службеника неки од којих, како се шушка, имају примања већа од плате самог премијера – тако је Лачезар Богданов оценио неке идеје о решавању кризе.
Све је то у стању да узбурка јавност, да покрене жустре расправе "про" и "контра", али реално не наводи суштинске изазове са којима је суочена домаћа привреда и конкретније оно што тренутно задаје највећу главобољу – државни буџет. Нема те земље која је решила тај тешки фискални проблем увођењем пореза на луксуз или једнократним опорезивањем имовине у облику пореске амнестије. Такви извори прихода нигде нису успели да постану окосница приходног дела буџета."

Тренутно је државни буџет под притиском различитих гранских организација које траже повећање трошкова. С друге стране приходи су у паду. Постоји велики ризик да уђемо у растућу спиралу буџетског дефицита, да изгубимо финансијску стабилност коју Бугарска гради више од 13 година.

"Да би се учинило нешто ваљано, мора постојати чврста воља и истрајност у враћању избалансираног буџета – коментарисао је ситуацију Лачезар Богданов. Министарство финансија не располаже јасном прогнозом до које је мере проблем озбиљан, дакле колика се "рупа" може отворити у буџету до краја године. Потребне су озбиљне мере које би повећале у целини ефикасност јавног сектора што значи да се државни издаци морају смањити. Видно је међутим да су све иницијативе синдиката, послодаваца и неких министара везане за повећање тих трошкова. Морају се донети мере које ће ограничити износ плата, инвестиционе трошкове, трошкове на име издржавања, али уместо тога стално се прича о неким мерама које би имале управо обрнути ефекат. Сви се некако уздају у државу као у свог спаситеља који ће потрошити неколико милијарди, па ће се стање поправити. Ствари стоје посве другачије – буџету прети прекомерни дефицит, док људи који предлажу све те мере, мисле да влада недовољно троши. Неоспорно је да су те две идеје неспојиве – једна од њих је свакако погрешна".

Превела: Ана Андрејева

По публикацията работи: Тања Харизанова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Расправа о антикризним мерама у Бугарској

Више из ове категориjе

Хесус Кабајеро – Менaџер године у Бугарској за 2024. годину

Бугарска потписала уговор о новим нуклеарним капацитетима с компанијама „Вестингхаус“ и „Хјундаи“

Европски модел субвенционисања нарушава пољопривредну производњу у земљи