Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарски позоришни уметници у свету

Николај Јорданов - историчар позоришта и извршни директор Међународног позоришног фестивала „Варненско лето".
Фотографија: архива

Далеке 1865. године препородитељ Добри Војников је у румунском граду Браила формирао прву бугарску аматерску позоришну трупу. А већ крајем XIX века прва домаћа професионална трупа чији је наследник данашње позориште "Суза и смех" кренула у прву турнеју ван предела земље. Током година наши глумци и редитељи су више пута позивани у иностранство, а њихове колеге гостовале су у Бугарској, али су се тек крајем минулог столећа имена наших позоришних уметника нашла на афишама страних позоришта. Западна публика је врло радознала за све што се ствара у земљама које су донедавно биле са оне стране Гвозденог застора. О овој појави разговарамо са Николајем Јордановим, историчарем позоришта и извршним директором Међународног позоришног фестивала "Варненско лето".

"Многи бугарски редитељи раде у интернационалном контексту – истиче он. – Више не можемо рећи да они стварају једино у Бугарској. Неки од наших најбољих редитеља већ годинама живе и раде у иностранству. Например, Димитар Гочев који је отишао у Немачку далеко пре демократских промена у 80-им годинама и убрзо је постао амблематично име у тамошњим позоришним круговима. Када га зовемо у Бугарску ми га зовемо са поставкама "Дојчес театра", "Талија театра" и "Фолксбинеа", где он ради. Димитар Гочев је добитник најпрестижнијих немачких позоришних награда и је у десетки најбољих немачких редитеља. Његов професионалан сапутник у позоришту је још један Бугарин – глумац Самуел Финци. Он се заправо понекад враћа у домовину ради учешћа у филмским продукцијама, али је иначе међу водећим глумцима немачког позоришта."

© Фотографија: Томас Аурин

Самуел Финци (Неоптолем), Димитар Гочев (Филоктет) и Јозеф Бирбихлер (Одисеј) у комаду „Филоктет” Хајнера Милера, редитељ Д. Гочев, Фолксбине - Берлин, Немачка, 2007.

У Немачкој већ годинама раде и редитељи Иван Станев и Иван Пантелејев. Почетком 90-их година и Француска је открила бугарске уметнике. Тада је, према Николају Јорданову, огромно интересовање изазвало гостовање Маргарите Младенове и Ивана Добчева. Редитељски тандем је био позван да ствара са француским глумцима, а њихов је успех сасвим природно отворио врата и другим домаћим уметницима међу којима је Васкресија Вихарова и њен позоришни програм "Бит": "Ова редитељка је постала јако популарна – прича Николај Јорданов – и не само у Бугарској, него и у иностранству. Недавно је своје прве успехе ван земље забележио и Галин Стоев.

© Фотографија: Анук Лутен

“Levin Sketch” - Ханох Левин, редитељ Галин Стоев, Позориште BAFF - Антверпен, Белгија, 2009.

Иако је био веома млад он је први позив за наступ у иностранству добио свега годину дана после своје поставке у Бугарској, мада је пресудан био његов спектакл у Скопљу. Ради се о копродукцији "Антигона у Техноленду" коју су видели и гости нашег фестивала "Варненско лето". Поставка је заправо веома интересантна и провокативна. Није остала незапажена ни редитељка Лилија Абаџиева која је такође дебитовала у 90-тим годинама. Шекспиров "Хамлет" у њеном тумачењу изазвао је интересовање широм Европе. Популарне су и редитељске инвенције Јавора Грдева у Француској и Немачкој. Не смемо мимоићи ни његову импресивну верзију "Олује" од Шекспира у Турској."

© Фотографија: Месут Јавуз

„Олуја” – Вилијам Шекспир, редитељ Јавор Грдев, Државно позориште – Адана, Турска, 2005.

Запажене поставке је створио у Немачкој и редитељ Теди Москов. Успехе пак на руској сцени жање Александар Морфов. Већ неколико година једна бугарска поставка Гогољевског "Шињела" обилази светске сцене и интересовање за њоме не јењава. У том спектаклу учествују и двоје наших истакнутих глумаца – Васил Василев и Нина Димитрова. Г. Јорданов разоткрива тајну њиховог успеха:
"У основи свега је фантастична креативност глумаца. Ради се изванредно комуникативном делу. Не мислим само на чињеницу да су глумци спремни да играју на различитим језицима, него и на експресију тела и гестова који доприносе разумевању. Додајмо и то да је спектакл мобилан и још више година може да обилази светске сцене."

Можемо говорити и о бугарском присуству са оне стране Океана. Име редитеља Младена Киселова већ одавно је везано за америчко позориште. У САД он поставља комаде и предаје студентима режије и глуме. Сценограф Марина Рајчинова у неколико наврата је добијала позиве за рад на америчкој сцени, као и њен колега Никола Тороманов који у иностранству обично ради са редитељем Јавором Грдевим. Везу са Варненским фестивалом из далеке Аустралије успоставила је и Бугарка Багрјана Попов, која је предложила своју занимљиву верзију "Вишњака" од Чехова.

Превод: Александра Ливен

По публикацията работи: Лина Иванова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Никола Замбели и Мариja Македонска

Чување обреда и завета предака: Пут ка нашим коренима

Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..

објављено 28.11.24. 11.10

Бијенале илустрације по четврти пут отвара своја врата

Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..

објављено 26.11.24. 07.25
Фотографија: Регионални природњачки музеј у Пловдиву

Дечји цртежи инспирисани природом и "Дрвом жеља" изненадиће становнике Пловдива наредних дана

Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...

објављено 24.11.24. 10.05