Организација за слободу штампе Репортери без граница сместила је Бугарску у овогодишњем извештају "Индекс медијских слобода у свету 2011-2012." на 80. место. Тако је наша земља назадовала за пуних 10 позиција и нашла се на последњем месту међу земљама ЕУ. Показатељи Бугарске су једнаки са оним Србије, Чилеа и Парагваја. Из НВО подвлаче да наша земља не успева да реши проблем кршења слободе говора првенство због одсуства политичке воље.

До истог закључка дошло је и Удружење европских новинара Бугарске након спровођења анонимне анкете. Према више од половине новинара и медијских експерата, највећи проблем са којим се суочавају домаћи медији јесте систематски политички притисак на новинаре. Сваки трећи испитаник наводи још један проблем који последњих година узима маха – економску зависност издања што доводи до пренебрегавања основних новинарских критеријума у свакодневном раду уредника и репортера.

"Економска криза је појачала то осећање, коментарише Камелија Иванова, генерални секретар Удружења европских новинара Бугарске. - Због кризе и ограничених ресурса многи искусни новинари су ипак изгубили своја радна места, а наша истраживања су показала да су у свом раду слободни и објективни управо слободни новинари. То значи да су медији у великој мери зависни од оглашавача. У једном другом извештају који је припремила фондација "Медијска демократија", а који је објављен у октобру 2011. године истиче се да све снажније присуство сивог бизниса у управљању медијима представља један од главних проблема за слободу говора у Бугарској."

И медијски експерти у Бугарској економску зависност штампе објашњавају одсуством транспарентности у погледу њиховог власништва. То често доводи до закулисних одлука на штету новинарске објективности. У немалом броју уредништава неке су теме просто табу теме. То медијски експерти оцењују као гушење слободе говора. Свој рецепт за то како сами новинари могу да допринесу расветљавању тих зависности даје председник Савета за електронске медије доц. Георги Лозанов:

"Има неких правних субјеката, али проблем је у томе што иза њих стоје други, иза којих, пак, се крију трећи. И можда управо ови последњи чине петорицу или десетак мафијаша у Бугарској који вуку конце целе државе. Да би се све то променило, од посебног значаја је учешће самих медија. Медијски простор је такође и простор за новинарске истраге."

Темељне новинарске истраге су још увек реткост у Бугарској. Према немачком новинару Франку Стијеру, пуно је разлога за то, али се међу њима један посебно истиче – аутоцензура. Стијер живи и ради као дописник немачких и аустријских листова у Софији од 2006. године тако да добро познаје бугарску медијску средину.

"Свугде издавачи и власници медија настоје да остваре своје економске интересе, које фино лансирају и у својим издањима, каже он. - Међутим, у поређењу са западном Европом у Бугарској су ти интереси сасвим очити и довели су колеге новинаре до таквог очаја да они сами примењују аутоцензуру и више воле да не праве сувишне проблеме сами себи."

Став немачког новинара потврђује и председник Савета за електронске медије доц. Георги Лозанов: "Мора се знати да слобода говора у Бугарској не одговара демократским стандардима једне земље чланице ЕУ. У тој сфери има се још шта урадити. Вреди поменути и наглашени комформизам медија. Није толико да не постоји истражно новинарство, већ је проблем у томе што оно није ефикасно. Потребна је храброст и истрајност. Кад неки новинар каже да је неко корумпиран, док се то или супротно не докаже пред судом, он не сме да стане на пола пута и заћути."

Превод: Албена Џерманова

Фото колаж: Вергил Митев