Казанлак је познат као град ружа. Више од три столећа се у овом месту гаји мирисна ружа уљарица захваљујући којој су месни мајстори произвођачи ружиног уља постали славни у свету. Смештен у лепој Долини ружа у подножју Старе планине, град Казанлак је једно од омиљених места домаћих и страних туриста. Регион око града, познат још као Долина трачанских владара, обилује уникатним археолошким налазима. Бугарски научници су овде пронашли бројне артефакте који употпуњују и обликују слику богате историје на том подручју.
Један од најдрагоценијих споменика је трачанска гробница у Казанлаку која је уврштена на листу 100 националних туристичких објеката. Према мишљењу археолога реч је о гробници Ројгоса, сина трачанског владара Севта Трећег. Споменик је с краја 4. и почетка 3. века пре нове ере, доба у које је Севт Трећи владао Одриском краљевином. Данас рушевине некадашње престонице Одриске краљевине леже на дну хидроакумулације "Копринка", недалеко од града Казанлака. Историчар Иван Иванов, један од водича са вишегодишњим искуством који је упознат са сваким детаљем Трачанске гробнице у Казанлаку, прича о томе колико је она одушевила представнике УНЕСКО-а који су још 1996. године посетили град. 1979. Трачанска гробница постаје део Унескове листе заштићених споменика.
"Трачанска гробница у Казанлаку су 1944. године случајно пронашли војници који су ту укопавали траншеје за противваздушну одбрану на брду Тјулбето, прича Иван Иванов. - Нажалост, она је била опљачкана још у древности. У њој су откривени остаци људског и коњског скелета, амфора и керамика. Али то није најбитније. Најдрагоценији налаз у трачанској гробници су добро очуване фреске. Гробница се састоји од три дела: улаз, ходник и комора. У изградњи улазног дела коришћени су огромни блокови клесаног камена, али тај део није добро сачуван. У доњем делу је цокла са флоралним елементима, а у горњем делу свода су насликана војна дејства. На фресци су приказани трачански и непријатељски војници, а разликују се по својој одећи и оружју. Боље су сачувани ходник и комора. Највеће откриће у тој гробници је комора и фреска која се налази на њеном своду. На фресци је приказан опроштајни ручак трачанског вође и његове супруге."
Ево како је Иван Иванов описао трачанског вођу који је насликан са венцем на глави. Мушкарац је испружио руку својој супрузи која седи на изузетно лепом трону. Она је одевена у хитон, косу јој придржава дијадема. Према речима историчара у очима младе жене скривена је туга за умрлим супругом. Уједно с тим приказана је њена нежеља да се растане од свог живота, јер према трачанској традицији она треба да буде сахрањена са својим мужем.
"Поред супруге вође седе још две младе жене, каже Иван Иванов. - Једна од њих у рукама држи кутију у којој је можда накит, а друга је пружила шал плаве боје. Иза ње видимо једну исто толико добру сцену. На њој је приказан млади кочијаш који једва успева да обузда и укроти четири упрегнута коња у галопу. Ниједна фигура у тој сцени није случајна, каже Иван Иванов. Девојке које свирају флауте још један су доказ да су Трачани обожавали музику и стога је она била неиздвојив део њиховог живота. Мушкарци који служе вино, односно виночерпци, потврђују да су Трачани били познати као изврсни произвођачи вина на Балкану. Ратне сцене приказане на зидовима ходника у гробници показују да су Трачани слободољубив и поносан народ. Како би се очувале пронађене у тој јединственој гробници фреске унутар њених просторија се одржава стална температура и влажност ваздуха. Из тог разлога се гробница за посетиоце отвара једино са одобрењем Министарства културе. 1984. године, у непосредној близини гробнице, подигнута је њена верна копија чија су врата током целе године отворена за посетиоце."
Историчар је још подсетио да је управо у околини града Казанлака археолог Георги Китов открио златну маску трачанског владара израђену од злата чистоће 23 карата. Она је само један од бројних артефаката из доба Трачана пронађених у том крају.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Самоков је од Софије удаљен 55 километара, а међу туристима је познат и као град који је у непосредној близини зимског центра Боровец. Ово место обилује траговима који данас сведоче о бурној прошлости тог дела земље. На једном месту се овде могу видети..
Снежанка је врх у Родопима који је назив добио по снежној одећи у коју је одевен од новембра до маја. Врх Снежанка удаљен је 15-ак километара од града Смољана, а висина му је 1.926 метара што га чини највишим врхом у околини зимског центра Пампорова,..
Велѝки Пресла̀в је друга престоница Првог бугарског царства после Плиске. Након 893. године, када је званично проглашен престоницом Бугарске, он је постао и средиште прве бугарске књижевне школе. Она се развија као важан књижевни и културни центар..
Киша/Снег
Киша
Суснежица
Снег